Estimated reading time: 3 минута

Funkcionalne vrtoglavice su hronične tegobe koja se nazivaju Perzistentna posturalno perceptualna omaglica (PPPD – Persistent Postural Perceptual Dizziness). Često se javljaju kod pacijenta koji su imali zapravo pravu vrtoglavicu (vestibularni neuritis, BPPV, vestibularnu migrenu, Menijerovu bolest, bilateralnu vestibulopatiju). Manifestuje se osećajem ošamućenosti ili mutnoće u glavi, a ne klasičnim rotacionim vrtoglavicama.

Simptomi

Pacijenti su naročito nesigurni pri kretanju i opisuju nestabilnost, ošamućenost i mutnoću u glavi, naročito to na nepoznatom terenu. Tegobe se naročito dešavaju u prostorima u kojima boravi mnogo ljudi, gde je preglasno i sa mnogo vizuelnih stimulusa (npr. tržni centri). Pacijenti su anksiozni, nesigurni, nestabilni, imaju strah od vrtoglavice koja se zapravo neće desiti. Pacijenti imaju potrebu da hiperventiliraju, da duboko dišu, pa onda to duboko disanje pravi dodatnu ošamućenost. Sve ovo za posledicu ima  izbegavanje izlazaka van zone komfora.  

Uzrok

Funkcionalne vrtoglavice za uzrok imaju povezanost moždanih centara za kontrolu pokreta položaja i tela u prostoru sa centrima koji su odgovorni za opasnost i strah. Nakon provocirajućej događaja aktivira se sistem „bori se ili beži“ menjajući način na koji se percipira prostor i pokret. Kada provocirajući faktor prestane, umesto da se resetuje, mozak održava abnormalnu percepciju, izazivajući konstantan osećaj ljuljanja tokom najmanje tri meseca. Osobe koje boluju od migrene ili ansioznosti/depresije pod većim su rizikom za razvoj PPPD, mada se može javiti kod bilo koga.

Dijagnoza

Da bi se postavila dijagnoza PPPD moraju se ispuniti kriterijumi: tegobe traju najmanje tri meseca i uvek se dešavaju u uspravnom položaju ili kretanju, bilo sopstvenom ili kretanju vizuelnih objekata. S obzirom da za oboljenje ne postoji ni jedan specifičan test, da bi se postavila ova dijagnoza potrebno je isključiti ostale uzroke tegoba pacijenta.

Lečenje

Tretman ima za cilj da pomogne mozgu da ponovo uspostavi bolji osećaj percepcije i ravnoteže. U terapiji može biti korisna vestibularna rehabilitacija kojom se uspostavlja veza između čula vida i kretanja. Veoma korisna je kontrola disanja, kognitivno-bihejvioralna psihoterapija i lekovi koji podižu nivo serotonina u mozgu. Oko 80% pacijenta nakon tromesečne terapije više nema tegobe, mada neki pacijenti imaju tegobe trajno.