Estimated reading time: 3 минута
Menijerova bolest
Menijerova bolest su ponavljajući ataci vrtoglavice, koji traju najmanje 20 minuta, praćeni jednostranim slabljenjem sluha, zujanjem i punoćom, osećajem pritiska, u istom uvu u kojem je nagluvost . To su vrtoglavice koje se ponavljaju, hronična vrtoglavica, sa periodima kada se dešavaju napadi i periodima bez tegoba. U periodima bez tegoba zujanje se najčešće smiruje i sluh se popravlja. Na žalost, longitudinalno posmatrano sluh se iz godine u godinu pogoršava što je direktno povezano sa brojem napada.
Uzrok Menijerove bolesti
Uzrok ove vrtoglavice je povećan pritisak tečnosti u unutrašnjem uvu. Faktori koji mogu da dovedu do toga su osim predispozicije za samu bolest, slana hrana, natrijum iz soli koji zapravo zadržava tečnost, unos kofeina, teina (kafa i čaj), tvrdi sirevi i promena atmosferskih uslova, odnosno promena vremena.
Učestalost ataka vrtoglavice
Atak Menijerove bolesti može da se javi jednom u nekoliko godina, ali i više puta nedeljno. Ako su napadi veoma česti, onda se u velikoj meri remeti život pacijenata. Bolest je nepredvidiva, nije vezana za pokret glave ili tela, može se javiti u krevetu, u vožnji, plivanju, kretanju, na radnom mestu. Pacijenti sa prethodnim iskustvom u napadima, ponekad predosete da će se desiti vrtoglavica, tako što počne jače da im zuji uvo ili osete nagluvost. Napad može da se javi i potpuno bez najave i da naruši bezbednost.
Dijagnostika Menijerove bolesti
Dijagnostika podrazumeva merenje sluha, ispitivanje funkcije čula za ravnotežu (vHIT, VEMP) i magnetna rezonancija unutrašnjeg uva kojom se verifikuje otok u unutrašnjem uvu. Merenjem sluha konstatuje se specifičan nalaz za Menijerovu bolest. Ispitivanje centra za ravnotežu podrazumeva merenje vHIT, a potom i vestibularno evociranih miogenih potencijala (VEMP) kojim se dijagnostikuje funkcija dela unutrašnjeg uva zaduženog za linearno kretanje (utrikulus i sakulus).
Terapija Menijerove bolesti
U slučaju akutnog napada treba popiti tabletu protiv mučnine sa malo tečnosti, leći i sačekati da napad prođe. Napad je samoograničavajući, a terapija treba da pomogne samo da se smiri mučnnina i povraćanje.
Za pacijente koji boluju od Menijerove bolesti imamo nekoliko terapijskih modaliteta. Najpre treba smanjiti unos soli, kao i namirnice koje mogu izazvati napade (crveno vino, čokolada, kofein, tein, tvrdi sirevi).
Terapija lekovima je drugi terapijski stub. U akutnim napadima preporučuju se lekovi koji simptomatski smiruju vrtoglavice, a za prevenciju ponovljenih napada koriste se lekovi iz različitih grupa.
Injekcije u srednje uvo treći su stub terapije. Injekcije deksazona u srednje uvo mogu biti korisne u ranim fazama bolesti. Injekcije gentamicina rezervisane za pacijente koji imaju veoma česte napade i kod kojih je sluh u većoj meri trajno narušen. Injekcijama gentamicina postiže se „umrtvljavanje“ dela unutrašnjeg uva zaduženog za ravnotežu, ali postoji rizik i od potpunog gubitka sluha na tom uvu.
Hirurgija, odnosno resekcija vestibularnog živca danas se radi izuzetno retko.
