Menijerova bolest
Menijerova bolest su ponavljajući ataci vrtoglavice, koji traju najmanje 20 minuta, praćeni jednostranim slabljenjem sluha, zujanjem i punoćom, osećajem pritiska, u istom uvu u kojem je nagluvost. To su vrtoglavice koje se ponavljaju, hronična vrtoglavica, sa periodima kada se dešavaju napadi i periodima bez tegoba. U periodima bez tegoba zujanje se najčešće smiruje i sluh se popravlja. Na žalost, longitudinalno posmatrano sluh se iz godine u godinu pogoršava što je direktno povezano sa brojem napada.
Uzrok Menijerove bolesti
Uzrok ove vrtoglavice je povećan pritisak tečnosti u unutrašnjem uvu. Faktori koji mogu da dovedu do toga su osim predispozicije za samu bolest, slana hrana, natrijum iz soli koji zapravo zadržava tečnost, unos kofeina, teina (kafa i čaj), tvrdi sirevi i promena atmosferskih uslova, odnosno promena vremena.
Učestalost ataka vrtoglavice
Atak Menijerove bolesti može da se javi jednom u nekoliko godina, ali i više puta nedeljno. Ako su napadi veoma česti, onda se u velikoj meri remeti život pacijenata. Bolest je nepredvidiva, nije vezana za pokret glave ili tela, može se javiti u krevetu, u vožnji, plivanju, kretanju, na radnom mestu. Pacijenti sa prethodnim iskustvom u napadima, ponekad predosete da će se desiti vrtoglavica, tako što počne jače da im zuji uvo ili osete nagluvost. Napad može da se javi i potpuno bez najave i da naruši bezbednost.
Dijagnostika Menijerove bolesti
Dijagnostika podrazumeva merenje sluha, ispitivanje funkcije čula za ravnotežu (vHIT, VEMP) i magnetna rezonancija unutrašnjeg uva kojom se verifikuje otok u unutrašnjem uvu. Merenjem sluha konstatuje se specifičan nalaz za Menijerovu bolest. Ispitivanje centra za ravnotežu podrazumeva merenje vHIT, a potom i vestibularno evociranih miogenih potencijala (VEMP) kojim se dijagnostikuje funkcija dela unutrašnjeg uva zaduženog za linearno kretanje (utrikulus i sakulus).
Terapija Menijerove bolesti
Za pacijente koji boluju od Menijerove blesti imamo nekoliko terapijskih modaliteta. Najpre treba smanjiti unos soli, kao namirnice koje mogu izazvati napade.
Terapija lekovima je drugi terapijski stub. U akutnim napadima preporučuju se lekovi koji simptomatski smiruju vrtoglavice, a za prevenciju ponovljenih napada koriste se lekovi iz različitih grupa.
Injekcije u srednje uvo treći su stub terapije. Injekcije deksazona u srednje uvo mogu biti korisne u ranim fazama bolesti. Injekcije gentamicina rezervisane za pacijente koji imaju veoma česte napade i kod kojih je sluh u većoj meri trajno narušen. Injekcijama gentamicina postiže se „umrtvljavanje“ dela unutrašnjeg uva zaduženog za ravnotežu, ali postoji rizik i od potpunog gubitka sluha na tom uvu.
Hirurgija, odnosno resekcija vestibularnog živca danas se radi izuzetno retko.
