Očekivano vreme čitanja: 13 минута

Devijacija nosne pregrade, odnosno „kriva nosna pregrada“, jedan je od najčešćih nalaza u ORL praksi. Mnogi pacijenti se zabrinu kada čuju da imaju devijaciju septuma, jer odmah pomisle da je potrebna operacija. Međutim, važno je naglasiti da devijacija nosne pregrade nije uvek bolest i nije svaka devijacija razlog za hirurško lečenje.

Nosna pregrada retko je potpuno prava. Kod velikog broja ljudi postoji izvesna zakrivljenost, asimetrija ili koštano-hrskavičavi greben, ali to ne mora praviti nikakve tegobe. Problem nastaje onda kada devijacija značajno sužava jedan ili oba nosna hodnika i dovodi do otežanog disanja kroz nos, ponavljanih tegoba ili pogoršanja kvaliteta života.

Zato se odluka ne donosi samo na osnovu rečenice „septum je kriv“, već na osnovu tegoba, nalaza, funkcionalne procene disanja kroz nos i prisustva drugih faktora, kao što su alergija, uvećane nosne školjke, hronični rinitis, prekomerna upotreba kapi za nos ili polipi.

Šta je devijacija nosne pregrade?

Nosna pregrada, ili septum, predstavlja strukturu od hrskavice i kosti koja deli nosnu šupljinu na desnu i levu stranu. Kada je septum pomeren u jednu stranu, zakrivljen, uvijen ili ima koštani greben, govorimo o devijaciji nosne pregrade.

Devijacija može biti urođena, odnosno prisutna od razvoja, ali može nastati i posle povrede nosa. Nekada se pacijent seća udarca ili preloma nosa, a nekada ne. Kod nekih osoba devijacija postaje izraženija tokom rasta, pa tegobe postaju primetnije u adolescenciji ili odraslom dobu.

Devijacija septuma može dovesti do blokade jedne ili obe nozdrve, krvarenja iz nosa i bučnog disanja tokom spavanja, a tegobe mogu biti izraženije tokom prehlade ili alergije, kada sluznica dodatno otekne.

Kada devijacija ne predstavlja problem?

Devijacija ne predstavlja problem ako pacijent normalno diše kroz nos, nema značajne tegobe, nema ponavljane upale sinusa, ne zavisi od kapi za nos i nema smetnje koje utiču na san ili svakodnevno funkcionisanje.

Drugim rečima, nalaz sam po sebi nije dovoljan razlog za lečenje. Neki ljudi imaju vidljivu devijaciju, ali dišu sasvim dobro. Kod njih operacija nije potrebna samo zato što nosna pregrada nije idealno prava.

Ovo je važno objasniti pacijentima, jer mnogi dolaze sa strahom da „moraju na operaciju“ čim im neko kaže da imaju krivu pregradu. Cilj lečenja nije da nosna pregrada na pregledu izgleda savršeno, već da pacijent dobro diše i nema funkcionalne tegobe.

Kada devijacija zaista pravi problem?

Devijacija postaje medicinski značajna kada dovodi do otežanog disanja kroz nos. Pacijent najčešće kaže da mu je jedna nozdrva stalno slabije prohodna, da noću diše na usta, da mu se nos zapuši pri fizičkom naporu ili da se zapušenost pogoršava u ležećem položaju.

Nekada je problem jednostran, a nekada obostran. Obostrane tegobe se često javljaju kada je devijacija udružena sa uvećanim donjim nosnim školjkama ili hroničnim otokom sluznice. Tada pacijent može imati osećaj da mu se zapušenost „seli“ s jedne strane na drugu ili da nikada ne diše potpuno slobodno.

Ključni klinički pokazatelji za septoplastiku su nosna opstrukcija, jednostrana ili obostrana koja izaziva disanje na usta, hrkanje, zapušenost nosa ili sleep apneju i ne reaguje dovoljno na medikamentozno lečenje.

Simptomi koji mogu biti povezani sa devijacijom

Najčešći simptom je otežano disanje kroz nos. Pacijent često opisuje da mu je jedna strana nosa stalno zapušena ili da lakše diše na jednu nozdrvu. Tegobe mogu biti izraženije tokom prehlade, alergije ili noću.

Devijacija može doprineti i hrkanju, disanju na usta, suvoći usta tokom noći, osećaju pritiska u nosu, ponavljanim krvarenjima iz nosa ili otežanom pražnjenju sekreta iz nosa i sinusa. Kod nekih pacijenata može postojati osećaj slabijeg protoka vazduha pri fizičkoj aktivnosti.

Ipak, treba biti oprezan: glavobolja, pritisak u licu, sinusne tegobe i hrkanje ne potiču uvek od devijacije. Zato je potreban kompletan ORL pregled, a ne samo gledanje pregrade.

Devijacija i uvećane nosne školjke

Vrlo često problem nije samo u devijaciji, već u kombinaciji devijacije i uvećanih donjih nosnih školjki. Nosne školjke su normalne strukture koje zagrevaju, vlaže i filtriraju vazduh. Međutim, ako su hronično uvećane, mogu značajno suziti nosni hodnik.

Kod pacijenata sa devijacijom septuma, školjka na suprotnoj strani često može biti uvećana kao kompenzacija. Tada pacijent ima problem sa obe strane: na jednoj strani ga sužava pregrada, a na drugoj uvećana školjka.

Zato dobra procena mora obuhvatiti i septum i nosne školjke, jer operisati samo „krivu pregradu“ bez razumevanja celog problema ne mora dati očekivano poboljšanje.

Devijacija i alergija

Alergijski rinitis može značajno pogoršati tegobe kod osobe koja već ima devijaciju. Kada sluznica otekne zbog alergije, prostor za protok vazduha postaje još uži. Pacijent tada može imati utisak da se stanje naglo pogoršava u sezoni polena ili pri kontaktu sa grinjama, prašinom, buđi ili životinjskom dlakom.

U takvim slučajevima nije dovoljno samo reći da je problem u pregradi. Potrebno je lečiti alergijsku upalu sluznice. Nekada pravilna terapija alergije toliko poboljša disanje da operacija nije neophodna ili se odlaže. U drugim slučajevima alergija se leči, ali anatomska prepreka i dalje ostaje značajna.

Zato je važno razlikovati strukturni problem od upalnog otoka sluznice. Često postoje oba.

Devijacija i kapi za nos

Pacijenti sa devijacijom često lako ulaze u začarani krug korišćenja kapi za nos. Pošto jedna strana nosa slabije prolazi, oni počinju da koriste dekongestivne kapi da bi brzo prodisali. Problem je što se te kapi ne smeju koristiti dugo. Ako se koriste svakodnevno nedeljama ili mesecima, mogu dovesti do medikamentoznog rinitisa, odnosno stanja u kome je nos sve više zapušen kada efekat kapi prođe.

Tada pacijent više ne zna šta je osnovni problem: devijacija, otok sluznice ili posledica kapi. Zbog toga je ORL pregled posebno važan kod pacijenata koji kažu: „Bez kapi ne mogu da dišem.“

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja ORL pregledom. Lekar pregledom nosa procenjuje položaj septuma, širinu nosnih hodnika, stanje sluznice, prisustvo sekreta, krusti, polipa i veličinu nosnih školjki.

Kod mnogih pacijenata korisna je endoskopija nosa. Endoskopski pregled omogućava detaljniji uvid u prednje i zadnje delove nosne šupljine, oblik septuma, koštane grebene, kontaktne tačke, nosne školjke, srednji nosni hodnik i eventualne polipe ili sekret.

Važno je da se ne procenjuje samo izgled nosa, nego i funkcija. Pacijentova tegoba, nalaz i odgovor na medikamentozno lečenje moraju se posmatrati zajedno.

Da li lekovi mogu ispraviti devijaciju?

Lekovi ne mogu ispraviti krivu nosnu pregradu. Ako je septum anatomski pomeren, sprej ili tableta ga neće „vratiti na mesto“. Međutim, lekovi mogu smanjiti otok sluznice, alergijsku upalu i uvećanje nosnih školjki, pa pacijent može disati bolje iako devijacija ostaje.

Zato se kod mnogih pacijenata najpre pokušava pravilno medikamentozno lečenje, posebno ako postoji alergija, rinitis ili otok nosnih školjki. Ako tegobe uprkos tome ostaju značajne, razmatra se septoplastika.

Da li se devijacija nosne pregrade može „namestiti“ prstom?

U praksi se povremeno mogu čuti tvrdnje da se devijacija nosne pregrade može „korigovati“ pritiskom, manipulacijom, masažom nosa ili različitim alternativnim tehnikama. Neki pacijenti navode da im je rečeno da se nosna pregrada može „vratiti na mesto“ malim prstom kroz nozdrvu ili spoljašnjim pritiskom na nos.

Važno je jasno reći: prava devijacija nosne pregrade ne može se trajno ispraviti takvom manipulacijom.

Nosna pregrada je građena od hrskavice i kosti. Kada postoji anatomska devijacija septuma, naročito ako uključuje koštani ili hrskavičavi greben, ona se ne može bezbedno i trajno ispraviti pritiskom prsta. Takav postupak ne menja stvarni oblik septuma, ne rešava uvećane nosne školjke, ne leči alergijski ili hronični rinitis i ne uklanja druge moguće uzroke zapušenog nosa.

Pored toga, gruba manipulacija u nosu može izazvati bol, krvarenje, povredu sluznice, otok, infekciju ili dodatnu iritaciju. Ako pacijent posle takve manipulacije ima kratkotrajan osećaj boljeg prolaza vazduha, to ne znači da je devijacija ispravljena. Taj osećaj može biti posledica privremene promene otoka sluznice, psihološkog utiska, trenutne promene položaja tkiva ili prirodne smene prohodnosti leve i desne strane nosa.

Posebno treba biti oprezan kod dece, osoba koje su imale povredu nosa, operaciju nosa, česta krvarenja iz nosa, polipe, hronične upale, bol, jednostranu zapušenost ili krvav sekret. Kod takvih pacijenata svaka nestručna manipulacija može odložiti pravu dijagnozu i odgovarajuće lečenje.

Ako postoji sumnja na devijaciju nosne pregrade, pravi put je ORL pregled, po potrebi endoskopija nosa i procena svih faktora koji utiču na disanje: septuma, nosnih školjki, sluznice, alergije, polipa, sekreta i upotrebe kapi za nos. Tek nakon toga se može reći da li je problem zaista devijacija, da li postoji dodatni upalni ili alergijski faktor i da li je potrebno medikamentozno ili hirurško lečenje.

Drugim rečima, devijacija septuma nije „zglob koji se namešta“. Ona je anatomski problem hrskavice i kosti, i kada zaista pravi smetnje, leči se medicinski utemeljenim metodama, a ne manipulacijom prstom.

Kada se razmatra operacija nosne pregrade?

Operacija nosne pregrade naziva se septoplastika. Razmatra se kada devijacija značajno ometa disanje kroz nos, kada tegobe traju, kada utiču na san, fizičku aktivnost ili svakodnevni život, i kada konzervativno lečenje nije dovoljno pomoglo, naročito ako postoje i drugi faktori kao što su uvećane nosne školjke.

Odluka o operaciji treba da bude individualna. Nije cilj da pregrada na slici izgleda savršeno prava, već da pacijent bolje diše i ima manje tegoba.

Devijacija i estetska operacija nosa

Septoplastika nije isto što i estetska operacija nosa (rinoplastika). Septoplastika se radi zbog funkcije, odnosno poboljšanja disanja kroz nos. Estetska operacija nosa menja spoljašnji izgled nosa. Kod nekih pacijenata može postojati potreba za kombinovanom funkcionalno-estetskom operacijom, ali to nije isto kao obična septoplastika.

Važno je da pacijent razume šta želi da reši: disanje, izgled nosa ili oba problema. ORL lekar procenjuje funkcionalni deo, a kod složenijih deformiteta spoljašnjeg nosa može biti potrebna šira hirurška procena.

Može li devijacija izazvati hrkanje?

Devijacija može doprineti hrkanju jer otežava disanje kroz nos i podstiče disanje na usta tokom spavanja. Međutim, hrkanje često ima više uzroka: meko nepce, resica, krajnici, baza jezika, telesna težina, alkohol, položaj spavanja i kvalitet sna.

Zato operacija nosne pregrade može pomoći kod pacijenata kod kojih je nosna opstrukcija važan faktor, ali ne garantuje prestanak hrkanja, naročito ako postoji opstruktivna sleep apneja. Ako pacijent ima pauze u disanju tokom sna, dnevnu pospanost ili izrazito glasno hrkanje, potrebno je razmotriti i ispitivanje spavanja.

Kada se treba javiti ORL lekaru?

ORL pregled je potreban ako pacijent ima dugotrajno otežano disanje kroz nos, stalno zapušenu jednu nozdrvu, disanje na usta, hrkanje, česte upale sinusa, ponavljana krvarenja iz nosa, zavisnost od kapi za nos ili osećaj da terapija za alergiju ne pomaže dovoljno.

Pregled je posebno važan ako je zapušenost jednostrana i progresivna, ako postoji krvav sekret, neprijatan miris, bol, deformitet posle povrede nosa ili sumnja na polipe.

Zaključak

Devijacija nosne pregrade je čest nalaz, ali nije svaka devijacija problem. Problem postaje onda kada kriva pregrada značajno ometa disanje kroz nos, remeti san, doprinosi hrkanju, ponavljanim tegobama ili smanjuje kvalitet života.

Dobra procena ne sme se završiti samo zaključkom da je „septum kriv“. Potrebno je proceniti i nosne školjke, sluznicu, alergiju, hronični rinitis, polipe, upotrebu kapi za nos i druge faktore koji utiču na disanje. Kod nekih pacijenata dovoljna je pravilna terapija sluznice, dok je kod drugih septoplastika najbolje rešenje.

Važno je izbegavati nestručne pokušaje „nameštanja“ nosne pregrade. Devijacija septuma nije zglob koji se vraća na mesto pritiskom prsta. Ako postoji problem sa disanjem kroz nos, najbezbednije je uraditi ORL pregled i utvrditi stvarni uzrok tegoba.

Često postavljena pitanja

Da li je devijacija nosne pregrade opasna?

Najčešće nije opasna, ali može značajno ometati disanje kroz nos i kvalitet sna ako je izražena.

Da li svaka devijacija mora da se operiše?

Ne. Operacija se razmatra samo ako devijacija pravi značajne tegobe i ako druge mere ne pomažu dovoljno.

Koji su simptomi devijacije nosne pregrade?

Najčešći simptom je otežano disanje kroz nos, često izraženije na jednoj strani. Mogu se javiti zapušen nos, disanje na usta, hrkanje i ponavljane tegobe sa sinusima.

Da li sprejevi mogu ispraviti devijaciju?

Ne. Sprejevi ne mogu ispraviti krivu pregradu, ali mogu smanjiti otok sluznice i poboljšati disanje ako postoji alergija ili rinitis.

Da li kiropraktičar može da ispravi devijaciju nosne pregrade?

Ne. Devijacija nosne pregrade je promena položaja hrskavičavo-koštane strukture u nosu i ne može se trajno ispraviti kiropraktičarskom manipulacijom, pritiskom ili „nameštanjem“ prstom. Ako devijacija zaista pravi problem, potrebno je uraditi ORL pregled i proceniti da li je dovoljna terapija sluznice ili je potrebna septoplastika.

Da li je opasno „nameštati“ nosnu pregradu prstom?

Može biti rizično. Manipulacija u nosu može izazvati bol, krvarenje, povredu sluznice, otok ili infekciju. Takođe može odložiti pravu dijagnozu ako pacijent misli da je problem rešen, a zapravo i dalje postoji devijacija, polip, upala ili neki drugi uzrok zapušenog nosa.

Šta je septoplastika?

Septoplastika je operacija kojom se ispravlja nosna pregrada radi poboljšanja disanja kroz nos.

Da li septoplastika menja izgled nosa?

Klasična septoplastika se radi zbog funkcije i najčešće ne menja spoljašnji izgled nosa. Ako se menja i izgled, tada se govori o drugačijem ili kombinovanom zahvatu.

Da li devijacija može izazvati hrkanje?

Može doprineti hrkanju, ali hrkanje često ima više uzroka. Zato se mora proceniti ceo gornji disajni put.

Da li devijacija može izazvati glavobolju?

Može biti povezana sa osećajem pritiska kod nekih pacijenata, ali glavobolja često ima druge uzroke. Ne treba svaku glavobolju pripisati devijaciji.

Kako se dijagnostikuje devijacija?

Dijagnostikuje se ORL pregledom, a često je korisna endoskopija nosa radi detaljnije procene septuma, nosnih školjki, sluznice i zadnjih delova nosa.

Kada treba otići kod ORL lekara?

Ako otežano disanje kroz nos traje, ako je jedna nozdrva stalno zapušena, ako koristite kapi za nos duže vreme, hrčete, imate česte sinusne tegobe ili slab kvalitet sna, potreban je ORL pregled.