Kako saznati da li ste alergični?
Da biste saznali da li je alergija uzrok sekrecije iz nosa, kijanja u salvama, otežanog disanja, osipa po telu svakako treba da posetite lekara koji može da je načini alergotestiranje. Postoje različite metode alergotestiranja, a izbor metode testiranja zavisi od Vaših tegoba. Nijedna vrsta alergotestova nije bolna. Tokom testiranja mogu se javiti blage reakcije poput crvenila kože, svraba i otoka na osnovu kojih Vaš lekar procenjuje stepen alergije.
Priprema za alergotestiranje
Antihistaminici mogu uticati na rezultate alergotesta i do 21 dan nakon upotrebe. Pre zakazivanja termina za alergotestiranje obavezno naglasite ukoliko koristite antihistaminike.
Na nalaz alergotestiranja mogu uticati i lekovi za smanjenje produkcije kiseline u želucu kao i lekovi protiv prehlade. Ove lekove ne treba uzimati najmanje 5 dana pre alergotestiranja.
Kortikosteroidni preparati u vidu tableta ili injekcija ne bi smeli da se koriste 24h pre testiranja.
Prick test – intrakutani test
Alergotestiranje izvedeno prick testom izvodi se najčešće. Ovim testom u direktan kontakt dovodi se alergen sa kožom unutrašnje strane podlaktice bockanjem preko nanete kapi inhalatornog ili nutritivnog alergena. Nakon 15 do 30 minuta, koža se obriše i rezultat se očitava. Što je jače crvenilo i otok na mestima uboda, to je jača alergijska reakcija. Pri izvođenju testa uvek se osim alergena koristi i fiziološki rastvor (negativna kontrola) i histamin (pozitivna kontrola). Pri očitavanju ne sme biti reakcije na mestu plasiranog fiziološkog rastvora i mora se izazvati reakcija na mestu plasiranog histamina.
Patch test – flaster test
Svako ko je alergičan na nakit, sapune i kozmetiku obično se testira ovim postupkom. Alergotestiranje patch ili flaster testom izvodi se lepljenjem ispitivane supstance na kožu ispitanika. Zalepljeni flasteri treba da ostanu u kontaktu sa kožom dva do tri dana. U tom periodu nije dozovljeno kvašenje zone sa flasterima. Nakon uklanjanja flastera lekar procenjuje rezultat. Pozitivan test se manifestuje svrabom, crvenilom, otokom ili pojavom plikova na delu tela koji je bio u kontatu sa alergenom.
Provokacijski test
U ovom testu pacijentu se aplicira supstanca za koju se sumnja da izaziva alergiju i efekat se pažljivo posmatra. Kod polenske groznice, na primer, daju se kapi za oči ili nos koji sadrže alergen. Kod pacijenata sa bronhijalnom astmom alergotestiranje se načini udisanjem (inhalacijom) ispitivane supstance. Osobe sa alergijama na hranu ili lekove uzimaju test supstancu ujutru na prazan stomak. Pošto tok takvog testa nije prijatan i ne može se precizno predvideti reakcija pacijenta, lekar mora da ga kontinuirano prati i zbog toga se često izvodi u bolničkim uslovima.
