Očekivano vreme čitanja: 10 минута

Hrkanje je veoma česta pojava. Nekada je samo neprijatan zvuk koji smeta partneru ili ukućanima, ali u nekim situacijama može biti znak ozbiljnijeg poremećaja disanja tokom spavanja. Zbog toga hrkanje ne treba uvek posmatrati samo kao naviku, osobinu ili porodičnu šalu. Važno je prepoznati kada je ono bezazleno, a kada zahteva lekarski pregled.

Hrkanje nastaje kada tokom spavanja dolazi do vibriranja mekih tkiva u gornjim disajnim putevima. To mogu biti meko nepce, resica, zidovi ždrela, baza jezika ili druge strukture koje se opuštaju tokom sna. Ako je prolaz vazduha sužen, protok postaje turbulentniji i tkiva lakše vibriraju. Što je disajni put uži, hrkanje obično postaje glasnije i izraženije.

Međutim, samo prisustvo hrkanja ne znači automatski da pacijent ima sleep apneju. S druge strane, glasno, učestalo hrkanje, posebno ako je praćeno prekidima disanja, gušenjem, nemirnim snom i dnevnom pospanošću, ne treba ignorisati.

Kako nastaje hrkanje?

Tokom budnog stanja mišići gornjih disajnih puteva održavaju tonus i pomažu da disajni put ostane otvoren. Tokom sna mišići se prirodno opuštaju. Kod nekih osoba to opuštanje, zajedno sa anatomskim ili funkcionalnim suženjem disajnog puta, dovodi do vibriranja tkiva i nastanka hrkanja.

Na hrkanje mogu uticati zapušen nos, devijacija nosne pregrade, uvećane nosne školjke, alergijski rinitis, polipi u nosu, uvećani krajnici, izduženo meko nepce, veća resica, položaj jezika, višak telesne težine, alkohol, sedativi, pušenje i spavanje na leđima.

Zato se kod pacijenta koji hrče ne procenjuje samo nos, niti samo grlo. Potrebno je sagledati ceo gornji disajni put i navike koje utiču na kvalitet sna.

Kada je hrkanje samo neprijatnost?

Hrkanje može biti povremeno i relativno bezazleno ako se javlja samo u određenim okolnostima: tokom prehlade, zapušenog nosa, nakon većeg umora, posle alkohola, kada osoba spava na leđima ili u periodu alergije. U takvim situacijama ono može proći kada se otkloni privremeni uzrok.

Na primer, osoba koja inače ne hrče može početi da hrče tokom prehlade jer je nos zapušen, sluznica otečena, a disanje kroz nos otežano. Slično se može desiti u sezoni alergije, kada otok sluznice nosa i pojačana sekrecija pogoršavaju protok vazduha.

Ipak, ako hrkanje postane stalno, glasno i prisutno gotovo svake noći, više ga ne treba smatrati samo neprijatnošću.

Kada hrkanje može biti znak ozbiljnijeg problema?

Hrkanje je posebno važno ako ga prate prekidi disanja tokom spavanja. Partner često opisuje da osoba najpre glasno hrče, zatim na trenutak „prestane da diše“, a potom naglo udahne, trgne se, zakašlje ili nastavi da hrče. Takvi opisi mogu ukazivati na opstruktivnu sleep apneju.

Opstruktivna sleep apneja je stanje u kome tokom spavanja dolazi do ponavljanih epizoda delimičnog ili potpunog zatvaranja gornjih disajnih puteva. Zbog toga disanje postaje otežano ili se kratkotrajno prekida, san se fragmentira, a organizam ne dobija kvalitetan odmor.

Pacijent često nije svestan tih prekida. On može misliti da je „spavao dovoljno“, ali se budi umoran, neodmoran, sa suvim ustima, glavoboljom, osećajem pritiska u glavi ili dnevnom pospanošću.

Znaci koji ukazuju da hrkanje treba ispitati

Hrkanje treba shvatiti ozbiljnije ako je glasno, svakodnevno ili skoro svakodnevno, ako se čuje kroz zatvorena vrata, ako postoje pauze u disanju, gušenje ili naglo buđenje iz sna. Važni znaci su i jutarnji umor, dnevna pospanost, pad koncentracije, razdražljivost, jutarnje glavobolje, suva usta, noćno mokrenje, povišen krvni pritisak ili osećaj da san nije osvežavajući.

Posebno treba obratiti pažnju na osobe koje imaju prekomernu telesnu težinu, veći obim vrata, povišen krvni pritisak, šećernu bolest, srčane tegobe ili već poznate probleme sa disanjem kroz nos.

Ovo ne znači da svaka osoba koja hrče ima apneju, ali znači da kod takvih simptoma treba uraditi procenu.

Uloga nosa u hrkanju

Zapušen nos može doprineti hrkanju, jer otežano disanje kroz nos povećava potrebu za disanjem na usta. Kada osoba spava otvorenih usta, menja se položaj jezika i mekih tkiva ždrela, a vibracije mogu biti izraženije.

Najčešći ORL uzroci nosne opstrukcije su alergijski rinitis, hronični rinitis, devijacija nosne pregrade, uvećane donje nosne školjke, polipi u nosu i prekomerna upotreba kapi za nos. Kod nekih pacijenata lečenje nosa može značajno smanjiti hrkanje i poboljšati kvalitet sna, ali ne mora uvek rešiti problem u potpunosti.

Važno je reći da nos često nije jedini uzrok hrkanja. Ako pacijent ima sleep apneju, samo „otpušavanje nosa“ nije dovoljno kao terapija. Nos je deo problema, ali se mora proceniti ceo disajni put i težina poremećaja spavanja.

Uloga ždrela, krajnika i mekog nepca

Kod nekih pacijenata glavni problem nije nos, već ždrelo. Uvećani krajnici, izduženo meko nepce, veća resica, sužen prostor iza jezika ili spušten tonus mekih tkiva tokom sna mogu doprineti hrkanju.

Kod odraslih, uvećani krajnici nisu uvek prisutni, ali ako postoje, mogu značajno suziti disajni put. Kod dece su krajnici i treći krajnik mnogo češći uzrok hrkanja, disanja na usta i nemirnog sna.

ORL pregled pomaže da se proceni da li postoje anatomski faktori koji doprinose hrkanju. Pregledom se mogu sagledati nos, ždrelo, krajnici, meko nepce, resica i opšti izgled gornjih disajnih puteva.

Hrkanje i telesna težina

Prekomerna telesna težina jedan je od najvažnijih faktora rizika za hrkanje i opstruktivnu sleep apneju. Masno tkivo u predelu vrata i ždrela može suziti disajni put, a smanjen tonus tokom sna dodatno pogoršava prolaz vazduha.

To ne znači da samo gojazne osobe hrču ili imaju apneju. Sleep apneja se može javiti i kod osoba normalne telesne težine, posebno ako imaju nepovoljnu anatomiju nosa, ždrela ili vilica. Ipak, kod pacijenata sa viškom kilograma, smanjenje telesne mase često može značajno smanjiti tegobe i poboljšati kvalitet sna.

Alkohol, sedativi i položaj spavanja

Alkohol i sedativi opuštaju mišiće gornjih disajnih puteva. Zbog toga hrkanje može biti izraženije nakon alkohola, naročito uveče. Slično važi za neke lekove za smirenje ili spavanje, koji kod predisponiranih osoba mogu pogoršati opstrukciju disajnog puta.

Položaj spavanja takođe ima značaj. Mnogi pacijenti više hrču kada spavaju na leđima. Tada se jezik i meka tkiva lakše pomeraju unazad i sužavaju disajni put. Kod nekih osoba promena položaja može smanjiti hrkanje, ali ako postoje prekidi disanja i dnevna pospanost, to nije dovoljno kao jedina mera.

Hrkanje kod dece

Hrkanje kod dece ne treba olako shvatati, posebno ako traje, ako je glasno ili ako dete spava otvorenih usta. Najčešći ORL uzroci su uvećan treći krajnik i uvećani nepčani krajnici. Dete može nemirno spavati, znojiti se noću, imati pauze u disanju, buditi se, biti razdražljivo, pospano ili imati slabiju koncentraciju tokom dana.

Kod dece se poremećaji disanja u snu mogu odraziti na ponašanje, učenje, rast, razvoj lica i vilica, učestalost upala uva i kvalitet života. Zato dete koje stalno hrče treba da pregleda ORL lekar.

Šta pokazuje ORL pregled kod pacijenta koji hrče?

ORL pregled može da pokaže da li postoji zapušen nos, devijacija septuma, uvećane nosne školjke, polipi, hronična upala sluznice, uvećani krajnici, promene na mekom nepcu ili drugi faktori koji sužavaju gornji disajni put.

Kod nekih pacijenata korisna je endoskopija nosa i ždrela. Ona omogućava detaljniji uvid u nosne hodnike, zadnje delove nosa, nosno ždrelo, meko nepce i prostor iza jezika. Kod dece može pomoći u proceni trećeg krajnika.

Međutim, ORL pregled ne može sam da potvrdi ili isključi sleep apneju. On procenjuje anatomske i ORL faktore rizika, dok se za potvrdu poremećaja disanja tokom spavanja koriste posebna ispitivanja sna.

Kako se potvrđuje sleep apneja?

Ako postoji sumnja na opstruktivnu sleep apneju, potrebna je dijagnostika spavanja. To može biti polisomnografija ili drugi odgovarajući testovi spavanja, u zavisnosti od procene lekara i dostupnih mogućnosti. Tim ispitivanjima se registruju disanje, zasićenost krvi kiseonikom, broj epizoda prekida ili smanjenja disanja i kvalitet sna.

Važno je da se sleep apneja ne dijagnostikuje samo na osnovu zvuka hrkanja. Neko može vrlo glasno hrkati bez značajne apneje, dok neko drugi može imati ozbiljne prekide disanja koje porodica ne primećuje jasno.

Kako se leči hrkanje?

Lečenje zavisi od uzroka. Ako je glavni problem zapušen nos, terapija može uključivati lečenje alergije, hroničnog rinitisa, smanjenje otoka nosnih školjki, rešavanje zavisnosti od kapi za nos ili procenu devijacije septuma. Ako su problem uvećani krajnici, meko nepce ili drugi anatomski faktori, pristup je drugačiji.

Kod pacijenata sa potvrđenom opstruktivnom sleep apnejom terapija zavisi od težine stanja. Može uključivati promenu životnih navika, smanjenje telesne težine, izbegavanje alkohola uveče, promenu položaja spavanja, oralne aparate, CPAP terapiju ili određene hirurške procedure kod odabranih pacijenata.

Zato je najvažnije ne obećavati univerzalno rešenje. Ne postoji jedna terapija za svako hrkanje. Dobar pristup počinje procenom uzroka.

Kada se treba javiti lekaru?

Lekaru se treba javiti ako je hrkanje glasno, učestalo, ako postoje pauze u disanju, gušenje u snu, jutarnje glavobolje, izrazita dnevna pospanost, umor, povišen krvni pritisak ili ako partner primećuje da disanje tokom sna nije pravilno.

ORL pregled je posebno koristan ako pacijent ima zapušen nos, diše na usta, ima česte sinusne tegobe, uvećane krajnike, osećaj prepreke u grlu ili ako dete hrče i spava nemirno.

Zaključak

Hrkanje može biti samo neprijatnost, ali može biti i znak ozbiljnijeg poremećaja disanja tokom sna. Povremeno hrkanje tokom prehlade, umora ili nakon alkohola često nije razlog za zabrinutost. Međutim, glasno i stalno hrkanje, naročito ako je praćeno prekidima disanja, gušenjem, dnevnom pospanošću i neosvežavajućim snom, zahteva procenu.

ORL pregled ima važnu ulogu jer može otkriti zapušen nos, devijaciju septuma, uvećane nosne školjke, polipe, uvećane krajnike, promene na mekom nepcu i druge faktore koji doprinose hrkanju. Ako postoji sumnja na sleep apneju, potrebno je dodatno ispitivanje spavanja. Pravi cilj nije samo da hrkanje bude tiše, već da se utvrdi da li pacijent tokom sna diše bezbedno i kvalitetno.

Često postavljena pitanja

Da li je hrkanje opasno?

Hrkanje nije uvek opasno. Može biti samo neprijatan zvuk, ali ako je glasno, stalno i praćeno prekidima disanja, može ukazivati na sleep apneju.

Šta je sleep apneja?

Sleep apneja je poremećaj kod koga tokom spavanja dolazi do ponavljanih prekida ili smanjenja disanja, najčešće zbog zatvaranja gornjih disajnih puteva.

Kako da znam da li imam apneju u snu?

Sumnju bude glasno hrkanje, pauze u disanju, gušenje u snu, jutarnji umor, dnevna pospanost, glavobolje, slabija koncentracija i povišen krvni pritisak. Dijagnoza se potvrđuje ispitivanjem spavanja.

Da li zapušen nos može izazvati hrkanje?

Da. Zapušen nos može doprineti hrkanju jer otežava disanje kroz nos i podstiče disanje na usta tokom spavanja.

Da li operacija nosa rešava hrkanje?

Ne uvek. Ako je nos glavni problem, lečenje nosa može pomoći. Međutim, hrkanje često nastaje zbog više faktora, pa sama operacija nosa ne garantuje rešavanje problema.

Da li krajnici mogu izazvati hrkanje?

Da. Uvećani krajnici mogu suziti disajni put i doprineti hrkanju, naročito kod dece, ali i kod nekih odraslih.

Da li alkohol pogoršava hrkanje?

Da. Alkohol opušta mišiće gornjih disajnih puteva i može pojačati hrkanje, posebno ako se konzumira uveče.

Da li deca smeju da hrču?

Povremeno hrkanje tokom prehlade može se javiti, ali stalno hrkanje kod dece nije normalno i zahteva ORL pregled.

Kada je potrebno ispitivanje spavanja?

Ispitivanje spavanja je potrebno kada postoji sumnja na sleep apneju: pauze u disanju, gušenje, glasno hrkanje, dnevna pospanost, jutarnje glavobolje ili povišen krvni pritisak.