Estimated reading time: 3 минута
Slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela (postnazalni drip) nastaje zbog prekomerne proizvodnje sluzi iz nazalne sluzokože, adenoidnih vegetacija (trećeg krajnika), sluzokože paranazalnih sinusa ili zbog poremećene drenaže sekreta. Slivanje sekreta dolazi do grla zbog čega se često razvija hronični kašalj.
Odakle dolazi sluz?
Sluz, kao prirodan i neophodan produkt formiraju peharaste ćelije sluzokože nosa i sinusa. U našem telu imamo različite vrste sluzokože. Njihov zadatak je, s jedne strane, da formiraju barijeru na površini organa, a sa druge strane da luče imunoglobuline. Sluzokože stoga imaju i važnu zaštitnu funkciju.
Sluz na površini sluzokože štiti telo od virusa i bakterija. Sluz takođe formira zaštitni film i transportuje se u određenim pravcima. U slučaju nazalne sluzokože, strane čestice koje su udahnute zalepe se na sluz i prenose u zadnje partije nosa, a potom niz zadnji zid ždrela da bi se progutale zajedno sa pljuvačkom. Mnogi pacijenti se žale da im nakuplja sve više sluzi što može dovesti do neprijatnog kašlja. Ali zapravo se često ne stvara više sluzi, već́ je problem sa njenim uklanjanjem usled gubitka funkcije trepljastih, transportnih ćelija ili postojanja mehaničke prepreke, poput polipa u nosnim hodnicima ili uvećanog trećeg krajnika kod dece. Sluz se slabije ili više ne uklanja, ostaje u nosu. Kako se kontinuirano proizvodi nova količina sluzi ona mora polako da sklizne niz zadnji zid ždrela izazivajući neprijatan kašalj.
Kada kašljete, sluz se izbacuje nagore i ili se iskašljava ili proguta. Na ovaj način se štite pluća od nakupljanja sluzi, a time i od bolesti.
Sindrom postnazalnog dripa: od prehlade do bronhitisa?
Pojačano slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela može nastati u vezi sa akutnom ili hroničnom infekcijom nosne šupljine (npr. obična prehlada), alergijskim reakcijama, autoimunim oboljenjima ili nespecifičnom preosetljivošću respiratornog trakta. Stvorena sluz se sliva niz ždrelo do grla i jedan je najčešćih uzroka hroničnog kašlja, koji može biti suv, ali i praćen iskašljavanjem. Tegobe se obično manifestuju kao neprijatan tok sluzi u grlu, što je posebno primetno u ležećem položaju. Pacijenti se često osećaju kao da moraju da pročiste grlo, promukli su ili imaju osećaj knedle u grlu. U nekim slučajevima pacijenti se žale na kratak dah, glavobolju, bol u licu, temperaturu ili umor. Treba napomenuti da iste tegobe može da izazove faringolaringealni refluks koji se dijagnostikuje laringoskopijom. Rizik od razvoja hronične upale donjeg respiratornog trakta (npr. bronhijalna astma ili hronični bronhitis) je povećan sa sindromom postnazalnog dripa – posebno ako se bolest ne leči.
Lečenje postnazalnog dripa
Najvažnija terapijska procedura je redovno ispiranje/tuširanje nosa fiziološkim rastvorom ili hipertoničnim preparatima. Ponekad se preporučuje ispiranje sa aktivnim sastojkom dekspantenolom. Ako se simptomi ne povuku, mogu se koristiti anhistaminici, sekretolitici, sprejevi za nos koji sadrže kortikosteroide i/ili antibiotici. Upotrebu dekongestivnih kapi za nos treba reedukovati na najmanju moguću meru i ne koristiti ih duže od nekoliko dana jer mogu da naprave više štete od koristi.
