Očekivano vreme čitanja: 6 минута

Slivanje sekreta niz grlo, odnosno zadnji zid ždrela (postnazalni drip) nastaje zbog prekomerne proizvodnje sluzi iz nazalne sluzokože, adenoidnih vegetacija (trećeg krajnika), sluzokože paranazalnih sinusa ili zbog poremećene drenaže sekreta. Pacijenti često osećaju stalni šlajm u grlu, potrebu za čestim čišćenjem grla ili kašljem, naročito ujutru.

Odakle dolazi sluz?

Sluz, kao prirodan i neophodan produkt formiraju peharaste ćelije sluzokože nosa i sinusa. U našem telu imamo različite vrste sluzokože. Njihov zadatak je, s jedne strane, da formiraju barijeru na površini organa, a sa druge strane da luče imunoglobuline. Sluzokože stoga imaju i važnu zaštitnu funkciju.

Sluz na površini sluzokože štiti telo od virusa i bakterija. Sluz takođe formira zaštitni film i transportuje se u određenim pravcima. U slučaju nazalne sluzokože, strane čestice koje su udahnute zalepe se na sluz i prenose u zadnje partije nosa, a potom niz zadnji zid ždrela da bi se progutale zajedno sa pljuvačkom. Mnogi pacijenti se žale da im nakuplja sve više sluzi što može dovesti do neprijatnog kašlja. Ali zapravo se često ne stvara više sluzi, već́ je problem sa njenim uklanjanjem usled gubitka funkcije trepljastih, transportnih ćelija ili postojanja mehaničke prepreke, poput polipa u nosnim hodnicima ili uvećanog trećeg krajnika kod dece. Sluz se slabije ili više ne uklanja, ostaje u nosu. Kako se kontinuirano proizvodi nova količina sluzi ona mora polako da sklizne niz zadnji zid ždrela izazivajući neprijatan kašalj.

Kada kašljete, sluz se izbacuje nagore i ili se iskašljava ili proguta. Na ovaj način se štite pluća od nakupljanja sluzi, a time i od bolesti.

Najčešći uzroci slivanja sekreta

Slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela (postnazalni sekret) može nastati zbog više različitih stanja koja povećavaju stvaranje sluzi u nosu i sinusima ili otežavaju njeno normalno oticanje. Najčešći uzrok je alergijski rinitis, kod koga alergijska reakcija dovodi do otoka sluzokože nosa i pojačanog lučenja sekreta. Čest uzrok je i hronični sinusitis, kada zapaljenje sinusa dovodi do stalnog stvaranja gustog sekreta koji se sliva niz grlo. Prehlade i virusne infekcije takođe mogu privremeno povećati produkciju sluzi i izazvati osećaj sekreta u grlu. Kod nekih pacijenata uzrok može biti refluks želudačne kiseline (GERD ili laringofaringealni refluks – LPR), koji nadražuje sluzokožu ždrela i podstiče stvaranje sekreta. Takođe, devijacija nosne pregrade može poremetiti normalnu ventilaciju nosa i sinusa, što doprinosi zadržavanju sluzi i njenom slivanju niz zadnji deo ždrela.

Zbog toga je kod dugotrajnog osećaja sluzi ili stalne potrebe za čišćenjem grla često potrebno ORL ispitivanje kako bi se utvrdio tačan uzrok i započelo odgovarajuće lečenje.

Sindrom postnazalnog dripa: od prehlade do bronhitisa?

Pojačano slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela može nastati u vezi sa akutnom ili hroničnom infekcijom nosne šupljine (npr. obična prehlada), alergijskim reakcijama, autoimunim oboljenjima ili nespecifičnom preosetljivošću respiratornog trakta. Stvorena sluz se sliva niz ždrelo do grla i jedan je najčešćih uzroka hroničnog kašlja, koji može biti suv, ali i praćen iskašljavanjem. Tegobe se obično manifestuju kao neprijatan tok sluzi u grlu, što je posebno primetno u ležećem položaju. Pacijenti se često osećaju kao da moraju da pročiste grlo, promukli su ili imaju osećaj knedle u grlu. U nekim slučajevima pacijenti se žale na kratak dah, glavobolju, bol u licu, temperaturu ili umor. Treba napomenuti da iste tegobe može da izazove faringolaringealni refluks koji se dijagnostikuje laringoskopijom. Rizik od razvoja hronične upale donjeg respiratornog trakta (npr. bronhijalna astma ili hronični bronhitis) je povećan sa sindromom postnazalnog dripa – posebno ako se bolest ne leči.

Lečenje postnazalnog dripa

Najvažnija terapijska procedura je redovno ispiranje/tuširanje nosa fiziološkim rastvorom ili hipertoničnim preparatima. Ponekad se preporučuje ispiranje sa  aktivnim sastojkom dekspantenolom.  Ako se simptomi ne povuku, mogu se koristiti anhistaminici, sekretolitici, sprejevi za nos koji sadrže kortikosteroide i/ili antibiotici. Upotrebu dekongestivnih kapi za nos treba reedukovati na najmanju moguću meru i ne koristiti ih duže od nekoliko dana jer mogu da naprave više štete od koristi.

Često postavljana pitanja

Zašto imam osećaj da mi stalno nešto „curi“ niz grlo?

Najčešći razlog je poremećena drenaža sluzi iz nosa i sinusa, pri čemu sekret umesto normalnog uklanjanja klizi niz zadnji zid ždrela i izaziva osećaj slivanja.

Da li je postnazalni drip isto što i prehlada?

Ne. Prehlada može izazvati pojačano stvaranje sluzi, ali ako tegobe traju nedeljama ili mesecima, često je u pitanju alergija, hronični rinosinuzitis, uvećan treći krajnik ili refluks.

Zašto kašalj traje mesecima iako su pluća zdrava?

Slivanje sekreta niz ždrelo iritira receptore za kašalj i može izazvati hronični kašalj, iako su pluća potpuno zdrava.

Da li slivanje sekreta može izazvati promuklost?

Može. Hronična iritacija larinksa sekretom dovodi do promuklosti i potrebe za stalnim pročišćavanjem grla.

Kako razlikovati postnazalni drip od refluksa?

Simptomi mogu biti slični, ali refluks se dijagnostikuje laringoskopijom i često je praćen peckanjem u grlu i jutarnjom promuklošću bez izraženog sekreta.

Da li ispiranje nosa zaista pomaže?

Da. Redovno ispiranje fiziološkim ili hipertoničnim rastvorom uklanja sekret, alergene i infektivne agense i poboljšava funkciju trepljastih ćelija.

Da li je slivanje sekreta opasno

U većini slučajeva nije opasno, ali može izazvati hronični kašalj, iritaciju grla i promuklost ako traje duže vreme.

Da li su kapi za nos dugoročno rešenje?

Dekongestivne kapi ne treba koristiti duže od nekoliko dana jer mogu dovesti do zavisnosti i pogoršanja zapušenosti nosa.

Kada se treba javiti ORL specijalisti?

Ako tegobe traju duže od dve do tri nedelje, ako su praćene bolom u licu, temperaturom ili čestim upalama uha kod dece, potrebna je stručna procena.