Disanje na usta kod dece je česta pojava, ali nije uvek bezazlena navika. Roditelji često primete da dete spava otvorenih usta, hrče, nemirno se okreće tokom noći, budi se umorno, ima stalno zapušen nos ili često traži da mu se nešto ponovi. Nekada se disanje na usta vidi samo tokom spavanja, a nekada je prisutno i tokom dana.

Važno je razumeti da dete najčešće ne diše na usta zato što je „tako naviklo“, već zato što mu je disanje kroz nos otežano. Ako nos ne funkcioniše dobro, dete prirodno prelazi na disanje kroz usta. Problem je u tome što takav način disanja, ako traje dugo, može uticati na san, sluh, govor, koncentraciju, razvoj lica i kvalitet života deteta.

Zato disanje na usta kod dece ne treba posmatrati samo kao estetski problem ili prolaznu fazu. Potrebno je pronaći razlog.

Zašto je važno da dete diše kroz nos?

Nos ima važnu funkciju u disanju. On filtrira, vlaži i zagreva vazduh pre nego što stigne do donjih disajnih puteva. Kada dete diše na usta, vazduh prolazi bez te prirodne pripreme, pa se češće javljaju suvoća usta, grebanje u grlu, neprijatan zadah, kašalj, nemiran san i osećaj umora.

Disanje kroz nos je posebno važno tokom spavanja. Ako je nos zapušen, dete spava otvorenih usta, može hrkati, često menjati položaj, buditi se ili imati nekvalitetan san. Roditelji ponekad kažu da dete „spava celu noć“, ali se ipak budi umorno, nervozno ili ima slabiju pažnju tokom dana.

Kod neke dece problem nije samo u nosu. Uvećani treći krajnik, uvećani nepčani krajnici ili kombinacija oba problema mogu suziti gornje disajne puteve i otežati normalno disanje tokom sna.

Najčešći uzroci disanja na usta kod dece

Najčešći ORL uzrok disanja na usta kod dece je uvećan treći krajnik. Treći krajnik se nalazi u nosnom delu ždrela, iza nosa, i kada je uvećan može mehanički ometati disanje kroz nos. Dete tada često diše na usta, hrče, ima zapušen nos, nazalan govor, slivanje sekreta, česte upale uva ili sekret u srednjem uvu.

Drugi čest uzrok su alergijski rinitis i hronični rinitis. Kod alergije se javljaju zapušen nos, kijanje, svrab nosa, curenje bistrog sekreta i često trljanje nosa. Kod neke dece dominira samo zapušenost, pa roditelji i ne pomisle odmah na alergiju.

Disanje na usta može biti povezano i sa čestim virusnim infekcijama, uvećanim nosnim školjkama, devijacijom nosne pregrade, hroničnim zapaljenjem sluznice nosa i sinusa, kao i sa uvećanim nepčanim krajnicima. Kod manje dece treba misliti i na strano telo u nosu ako postoji jednostrani sekret neprijatnog mirisa.

Hrkanje kod dece nije uvek bezazleno

Povremeno hrkanje tokom prehlade može se desiti i najčešće prolazi kada se nos otpuši. Međutim, stalno ili često hrkanje kod deteta nije normalno. Ako dete hrče skoro svake noći, spava otvorenih usta, nemirno se okreće, znoji se, budi se ili ima pauze u disanju, potreban je pregled.

Roditelji treba da obrate pažnju ako dete tokom sna ima čujno disanje, prekide disanja, naglo hvatanje vazduha, spavanje sa zabačenom glavom, noćno znojenje, nemiran san ili učestalo buđenje. Tokom dana se posledice mogu videti kao umor, razdražljivost, hiperaktivnost, slabija pažnja ili problemi u učenju.

Disanje na usta i sluh

Veza između disanja na usta i sluha nije uvek očigledna roditeljima, ali je u ORL praksi veoma važna. Dete koje ima uvećan treći krajnik i hronično zapušen nos može imati lošu ventilaciju srednjeg uva. Tada se iza bubne opne može nakupiti sekret, bez bola i temperature.

Ovo stanje se često ne prepozna odmah jer dete ne mora da se žali na bol. Roditelji primete da dete slabije čuje, da pojačava televizor, da ne reaguje kada ga zovu iz druge sobe ili da traži da mu se ponovi pitanje. Kod mlađe dece može se primetiti kašnjenje govora ili nejasan izgovor.

Zato kod deteta koje diše na usta, hrče i ima sumnju na slabiji sluh treba uraditi ORL pregled, timpanometriju i po potrebi audiološku procenu.

Disanje na usta i razvoj govora

Za pravilan razvoj govora važno je da dete dobro čuje i da nosno-ždrelni prostor funkcioniše normalno. Ako dete ima sekret u srednjem uvu i slabije čuje, može propuštati delove govora iz okoline. To može uticati na razumevanje, izgovor i razvoj govora.

Pored toga, deca koja stalno dišu na usta mogu imati drugačiji položaj jezika i usana, suva usta, nazalan govor ili nerazgovetan izgovor. Naravno, disanje na usta nije jedini uzrok govornih problema, ali je važan faktor koji treba proveriti, naročito ako roditelji primećuju i slabiji sluh, česte upale uva ili hrkanje.

Disanje na usta i razvoj lica i zagrižaja

Dugotrajno disanje na usta može uticati na položaj jezika, usana i mišića lica. Kod neke dece to može doprineti razvoju uskog gornjeg zubnog luka, nepravilnog zagrižaja, otvorenih usta u mirovanju i promena u držanju glave. Ovi problemi se ne razvijaju preko noći, ali mogu postati značajni ako se uzrok disanja na usta dugo ne rešava.

Zato je važna saradnja ORL lekara, pedijatra, ortodonta i logopeda kada za to postoji potreba. ORL pregled ima zadatak da utvrdi da li postoji prepreka u nosu ili ždrelu koja dete tera da diše na usta.

Da li je dete samo „naviklo“ da diše na usta?

Nekada, čak i kada se prepreka u nosu ukloni ili smanji, dete može nastaviti da diše na usta iz navike. Međutim, ne treba polaziti od pretpostavke da je sve samo navika dok se ne uradi pregled.

Prvo treba proveriti da li dete zaista može normalno da diše kroz nos. Ako postoji uvećan treći krajnik, hronična zapušenost nosa, alergija, sekret u uvu ili veliki krajnici, dete neće moći jednostavno da „zatvori usta i diše na nos“. Kada se medicinski uzrok reši, kod neke dece je potrebna dodatna logopedska, miofunkcionalna ili ortodontska podrška kako bi se uspostavio pravilan obrazac disanja i položaj jezika.

Kada je potreban ORL pregled?

ORL pregled je potreban ako dete često ili stalno diše na usta, ako hrče, spava nemirno, ima zapušen nos, nazalan govor, sekreciju iz nosa i niz zadnji zid ždrela, česte upale uva ili sumnju na slabiji sluh. Pregled je potreban i ako dete pojačava televizor, ne reaguje kada ga zovete, kasni u govoru, ima neprijatan zadah, budi se umorno ili tokom dana ima slabiju pažnju.

Posebno je važno javiti se lekaru ako roditelji primećuju pauze u disanju tokom sna, gušenje, plavljenje usana, izrazitu pospanost, zaostajanje u rastu ili ozbiljne smetnje u ponašanju i koncentraciji.

Šta obuhvata ORL pregled deteta koje diše na usta?

Pregled obuhvata procenu nosa, ždrela, krajnika i ušiju. Lekar proverava da li postoji zapušen nos, sekret, alergijska sluznica, uvećane nosne školjke, veliki krajnici ili znaci sekreta u srednjem uvu.

Kod sumnje na uvećan treći krajnik može biti potrebna endoskopska procena nosnog sprata ždrela, zavisno od uzrasta i saradnje deteta. Timpanometrija je veoma korisna ako postoji sumnja na sekret u srednjem uvu. Ako roditelji primećuju slabiji sluh ili dete ima razvojne smetnje govora, treba uraditi i odgovarajuću procenu sluha.

Cilj pregleda nije samo da se kaže da li treći krajnik postoji, jer ga većina dece ima u određenom uzrastu. Cilj je da se proceni da li je dovoljno uvećan ili problematičan da pravi tegobe.

Kako se leči disanje na usta kod dece?

Lečenje zavisi od uzroka. Ako je problem alergijski rinitis, leči se alergijska upala sluznice. Ako postoji hronični rinitis, terapija se prilagođava nalazu. Ako je dominantan problem uvećan treći krajnik, uvećani krajnici ili sekret u srednjem uvu, odluka se donosi na osnovu tegoba, trajanja problema, nalaza, sluha i kvaliteta sna.

Kod neke dece dovoljno je pravilno medikamentozno lečenje i praćenje. Kod druge je potrebno razmotriti hirurško lečenje, na primer odstranjenje trećeg krajnika, postavljanje ventilacionih cevčica ili operaciju krajnika, zavisno od nalaza i indikacija.

Najvažnije je da terapija bude usmerena na uzrok, a ne samo na simptom otvorenih usta.

Šta roditelji mogu da prate kod kuće?

Roditelji mogu obratiti pažnju na to da li dete diše na nos ili na usta tokom dana, da li spava otvorenih usta, da li hrče, da li ima pauze u disanju, da li se znoji noću, da li se budi umorno i da li tokom dana ima slabiju pažnju.

Korisno je posmatrati i sluh: da li dete često pita „šta?“, da li pojačava televizor, da li slabije reaguje kada ga zovete iz druge prostorije i da li se govor razvija očekivano. Kratak video snimak detetovog spavanja nekada može pomoći lekaru da bolje razume opis tegoba, posebno ako se vide hrkanje, pauze u disanju ili nemiran san.

Zaključak

Disanje na usta kod dece nije samo loša navika. Najčešće je znak da dete ne može dovoljno dobro da diše kroz nos ili da postoji suženje gornjih disajnih puteva. Uzroci mogu biti uvećan treći krajnik, zapušen nos, alergijski rinitis, uvećani krajnici, hronične upale ili sekret u srednjem uvu.

Ako se problem zanemaruje, može uticati na san, sluh, govor, koncentraciju, razvoj lica i svakodnevno funkcionisanje deteta. Zato dete koje stalno diše na usta, hrče, slabije čuje ili spava nemirno treba da pregleda ORL lekar. Pravovremena procena omogućava da se razlikuje prolazna tegoba od problema koji zahteva lečenje.

Često postavljena pitanja

Da li je normalno da dete diše na usta?

Povremeno disanje na usta tokom prehlade može biti prolazno. Međutim, stalno ili često disanje na usta nije normalno i treba utvrditi uzrok.

Šta najčešće izaziva disanje na usta kod dece?

Najčešći uzroci su uvećan treći krajnik, zapušen nos, alergijski rinitis, hronični rinitis, uvećani krajnici i sekret u srednjem uvu.

Da li treći krajnik može izazvati disanje na usta?

Da. Uvećan treći krajnik može blokirati disanje kroz nos i dovesti do disanja na usta, hrkanja, nazalnog govora i problema sa ušima.

Da li dete koje diše na usta može slabije da čuje?

Može. Ako uvećan treći krajnik remeti ventilaciju srednjeg uva, može nastati sekret iza bubne opne i privremeno oslabljen sluh.

Da li disanje na usta utiče na govor?

Može uticati, posebno ako je udruženo sa slabijim sluhom, sekretom u srednjem uvu, nazalnim govorom ili nepravilnim položajem jezika.

Da li disanje na usta utiče na zube i vilicu?

Dugotrajno disanje na usta može doprineti nepravilnom položaju jezika, usana, razvoju uskog nepca i nepravilnog zagriza kod neke dece.

Da li hrkanje kod dece treba ispitati?

Da, ako je često, glasno, traje duže ili je praćeno nemirnim snom, pauzama u disanju, znojenjem, umorom ili slabijom pažnjom.

Kako se proverava treći krajnik?

Treći krajnik se procenjuje ORL pregledom, a po potrebi endoskopskim pregledom nosnog sprata ždrela, zavisno od uzrasta i saradnje deteta.

Da li svako dete sa trećim krajnikom mora na operaciju?

Ne. Odluka zavisi od veličine trećeg krajnika, tegoba, učestalosti infekcija gornjih i donjih disajnih puteva, stanja ušiju, sluha i kvaliteta spavanja.

Kada dete hitno treba pregledati?

Hitniji pregled je potreban ako postoje pauze u disanju, gušenje tokom sna, plavljenje usana, izrazita pospanost, slab napredak, česte upale uva ili izraženo oslabljen sluh.