Procenjeno vreme čitanja: 4 минута

Funkcije sluha kod dece

• Razvoj celog slušnog sistema, a naročito slušnih centara u mozgu može se pravilno razviti samo kod deteta koje čuje. Sposobnost razvoja slušnih centara smanjuje se sa uzrastom deteta i u direktnoj je zavisnosti od postojanja zvučnih stimulusa. Nakon druge godine života znatno se smanjuje sinaptogena aktivnost u slušnim centrima. Zakasnelom intervencijom u smislu slušne amplifikacije ili kohlearne implantacije slušni centri ne mogu adekvatno u potpunosti razviti.

• Očuvan sluh je pretpostavka za razvoj govora. Treba imati na umu da svako odojče u prvih šest meseci života „priča“, odnosno guče, bez obzira da li postoji nagluvost ili ima uredan sluh. U tom uzrastu odojče koje čuje postaje svesno svoga glasa i počinje da se igra sa govorom, stvarajući mostove za ulazak u svet koji ga okružuje. Taj svet za čujuće odojče postaje vremenom sve veći zahvaljujući razvoju slušne i govorne komunikacije. Kod slušno oštećenog deteta govor se neće razviti i ono će biti socijalno izolovanije.

• Uz pomoć sluha dete može da prepozna i male razlike u dikciji i tonalitetu glasa svojih roditelja. Dete koje čuje u stanju je da prepozna da li ga hvalite, opominjete ili mu nešto objašnjavate. Ovaj mehanizam je veoma važan za razvoj ličnosti.

Efekti urođenih nagluvosti i gluvoća

Urođene obostrane nagluvosti i gluvoće, kao i nagluvosti stečene u ranom detinjstvu dovode do umanjenja emocionalnog, socijalnog i komunikacionog razvoja deteta. Rano prepoznavanje nagluvosti od suštinskog je značaja za izbegavanje trajnih posledica nagluvosti i gluvoće.

Ranom  dijagnostikom nagluvosti/gluvoće (OAE, BERA) i ranom intervencijom omogućen je govorno-jezički razvoj. Istovremeno omogućen je i razvoj kognitivnih funkcija, kako nižih (percepcija, pažnja, memorija), tako i viših (govor, učenje, mišljenje, razumevanje, rešavanje problema).

Bez adekvatnih uslova za učenje jezika nagluva i gluva deca imaju zaostajanje u komunikacijskim i kognitivnim sposobnostima, čitanju i socio-emotivnom razvoju. Posledice kašnjenja u dijagnostici i tretmanu kod nagluve i gluve dece može biti uzrok lošije edukacije i limitiranim mogućnostima zaposlenja u odraslom periodu.

Često postavljana pitanja

Zašto je sluh presudan za razvoj deteta?

Sluh omogućava razvoj slušnih centara u mozgu, a oni su osnova za razvoj govora, jezika, pažnje, pamćenja i mišljenja.

Da li se mozak može razvijati bez zvučne stimulacije?

Ne u punom kapacitetu. Razvoj slušnih centara zavisi od prisustva zvučnih stimulusa, a nakon druge godine života značajno se smanjuje sposobnost formiranja novih veza u tim centrima.

Zašto je rana intervencija toliko važna?

Ako se slušna amplifikacija ili kohlearna implantacija sprovedu rano, omogućava se pravilan razvoj slušnih i govornih centara. Kašnjenje smanjuje šanse za optimalan razvoj.

Da li svako odojče „priča“ bez obzira na sluh?

Da. U prvih šest meseci sva odojčad guču, ali dete koje čuje postaje svesno svog glasa i razvija interakciju sa okolinom, dok kod nagluve dece govor spontano ne napreduje.

Kako sluh utiče na emocionalni razvoj?

Dete putem sluha prepoznaje ton glasa roditelja, razlikuje pohvalu, opomenu i objašnjenje, što je važno za razvoj ličnosti i emocionalne sigurnosti.

Koje su posledice urođene nagluvosti?

Urođena obostrana nagluvost može dovesti do kašnjenja u govoru, komunikaciji, socijalnim veštinama i kognitivnom razvoju ukoliko se ne prepozna i ne tretira na vreme.

Kako se dijagnostikuje nagluvost kod beba?

Rana dijagnostika obuhvata otoakustičke emisije (OAE) i auditivne evocirane potencijale moždanog stabla (BERA).

Da li rana terapija utiče i na kognitivne sposobnosti?

Da. Rana intervencija omogućava razvoj pažnje, memorije, percepcije, učenja i rešavanja problema.

Šta se dešava ako se nagluvost kasno otkrije?

Kašnjenje u dijagnostici i tretmanu može dovesti do trajnog zaostajanja u govorno-jezičkom i kognitivnom razvoju, slabijeg školskog uspeha i ograničenih profesionalnih mogućnosti u odraslom dobu.