Očekivano vreme čitanja: 12 минута

Polipi nosa i sinusa mogu dugo praviti tegobe: zapušen nos, slabiji osečaj mirisa, slivanje sekreta niz grlo, pritisak u licu, hrkanje i ponavljane sinusne probleme. Kod nekih pacijenata terapija lekovima može značajno smanjiti tegobe, ali kod drugih polipi ostaju veliki, ponavljaju se ili toliko zatvaraju nos i sinusne otvore da je potrebno razmotriti operaciju.

Operacija polipa nosa i sinusa najčešće se radi endoskopski, kroz nozdrve, bez spoljašnjeg reza na licu. Cilj nije samo „počupati polipe“, već otvoriti prostore u kojima nastaju hronična upala i zadržavanje sekreta, omogućiti bolju ventilaciju i drenažu sinusa i stvoriti uslove da lokalna terapija posle operacije bolje dopire do sluznice.

Zato je važno da pacijent razume da operacija nije uvek prvi korak, ali ni da nije „poslednja opcija“ koje se treba plašiti. Ona je deo lečenja kod pažljivo odabranih pacijenata.

Kada se polipi ne operišu odmah?

Polipi u nosu se najčešće najpre leče medikamentozno. To obično podrazumeva lokalne kortikosteroidne sprejeve za nos, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom i lečenje pridruženih stanja kao što su alergijski rinitis, astma ili hronični rinosinuzitis. Kod nekih pacijenata lekar može kratkotrajno razmotriti i druge oblike terapije, u zavisnosti od nalaza i opšteg stanja.

Razlog za takav pristup je jednostavan: polipi su često deo hronične upale sluznice, a ne samo mehanička prepreka. Ako se upala dobro kontroliše, tegobe se mogu smanjiti, miris se može delimično popraviti, a disanje kroz nos može biti bolje. Terapija polipa najpre se usmerava na smanjivanje veličine polipa ili njihovo uklanjanje lekovima, dok se endoskopska operacija razmatra ako lekovi ne smanje ili ne uklone polipe.

Zbog toga nije svaki polip automatski za operaciju. Odluka zavisi od veličine polipa, tegoba, trajanja bolesti, nalaza na endoskopiji, nalaza sinusa, odgovora na terapiju i prisustva pridruženih bolesti.

Kada je operacija potrebna?

Operacija se razmatra kada pacijent i pored pravilne terapije ima značajne tegobe: stalno zapušen nos, izražen gubitak mirisa, učestalo slivanje sekreta, pritisak u licu, ponavljana pogoršanja sinusitisa ili loš kvalitet sna. Posebno se razmatra ako polipi mehanički zatvaraju nosne hodnike ili sinusne otvore.

Operacija može biti potrebna i kod pacijenata kod kojih se polipi stalno vraćaju, kod onih koji imaju hronični rinosinuzitis sa polipima i kod pacijenata kod kojih je potrebno omogućiti bolji pristup lokalnoj terapiji posle operacije. Američka akademija za otorinolaringologiju među kliničkim pokazateljima za endoskopsku operaciju sinusa navodi hronični rinosinuzitis sa nosnim polipima, uz odgovarajuću kliničku procenu i prethodnu dijagnostiku.

Važno je naglasiti da operacija nije samo pitanje veličine polipa. Nekada manji polipi, ako se nalaze na nepovoljnom mestu, mogu praviti značajne tegobe, dok veći polipi kod drugog pacijenta mogu davati blaže simptome. Zato se odluka donosi individualno.

Šta je endoskopska operacija sinusa?

Endoskopska operacija sinusa, često poznata kao FESS, odnosno funkcionalna endoskopska operacija sinusa, jeste minimalno invazivna operacija koja se radi kroz nos. Hirurg koristi endoskop, odnosno tanku optiku sa kamerom i svetlom, i posebne instrumente kojima uklanja polipe, otvara blokirane sinusne prostore i omogućava bolju drenažu i ventilaciju sinusa.

FESS je minimalno invazivna procedura kojom se sinusi deblokiraju radi boljeg oticanja sekreta i protoka vazduha. Mayo Clinic takođe navodi da se kod endoskopske operacije kroz nozdrve uvodi endoskop, a zatim se malim instrumentima uklanjaju polipi i koriguju problemi koji doprinose njihovom nastanku.

Prednost endoskopskog pristupa je u tome što se operacija najčešće izvodi bez spoljašnjeg reza, sa direktnim prikazom unutrašnjosti nosa i sinusa. To omogućava preciznije uklanjanje obolelog tkiva uz očuvanje zdravih struktura koliko god je moguće.

Da li se operacijom uklanjaju samo polipi?

Ne. To je veoma važna razlika. Kod savremenog pristupa ne radi se samo o prostom uklanjanju vidljivih polipa. Cilj je da se sagleda i leči prostor iz koga polipi potiču, najčešće u okviru hroničnog rinosinuzitisa.

Ako se uklone samo polipi koji vise u nosnoj šupljini, a ne reši se problem blokiranih sinusnih otvora i hronično izmenjene sluznice, tegobe se mogu brzo vratiti. Zato se kod mnogih pacijenata operacija planira kao endoskopska operacija nosa i sinusa, a ne samo kao „vađenje polipa iz nosa“.

Savremena smernica Američke akademije za otorinolaringologiju iz 2025. naglašava da operacija hroničnog rinosinuzitisa treba da uključi potpuno otvaranje sinusne šupljine i uklanjanje bolesnog tkiva, a ne samo ograničene ili nepotpune postupke kod odgovarajućih pacijenata.

Šta treba uraditi pre operacije?

Pre odluke o operaciji potreban je detaljan ORL pregled. Endoskopija nosa je veoma važna jer pokazuje veličinu i položaj polipa, stanje sluznice, prisustvo sekreta, stanje srednjeg nosnog hodnika i eventualne anatomske faktore koji doprinose zapušenosti.

Kod većine pacijenata koji se planiraju za operaciju sinusa potreban je CT paranazalnih sinusa. CT prikazuje raspored sinusa, stepen zahvaćenosti, anatomske varijacije i odnos sinusa prema očnim dupljama i bazi lobanje. To je važno za planiranje operacije i bezbednost zahvata.

Kod pacijenata sa astmom, sumnjom na preosetljivost na aspirin, težim alergijama ili ponavljanim polipima, može biti potrebna dodatna pulmološka ili alergološka procena. Neki pacijenti zahtevaju multidisciplinarni pristup, jer polipi nisu samo lokalni problem nosa, već deo šire upalne bolesti disajnih puteva.

Kako izgleda sama operacija?

Operacija se najčešće radi u opštoj anesteziji, mada detalji zavise od obima zahvata, ustanove i procene hirurga. Endoskop se uvodi kroz nozdrvu, bez spoljašnjeg reza. Hirurg na ekranu vidi nosnu šupljinu i sinuse, uklanja polipe, otvara prirodne sinusne puteve i uklanja obolelo tkivo koje ometa drenažu.

Obim operacije može biti različit. Kod nekih pacijenata zahvat je ograničen, dok je kod drugih potrebno operisati više sinusnih regija. Zato nije svaka „operacija polipa“ ista. Pacijent sa manjim polipima i ograničenom bolešću nema isti zahvat kao pacijent sa obostranom masivnom polipozom i dugogodišnjim hroničnim rinosinuzitisom.

Da li je operacija bolna?

Tokom operacije pacijent ne oseća bol jer se zahvat radi u anesteziji. Posle operacije može postojati osećaj zapušenosti nosa, pritiska, blage nelagodnosti, sukrvičavog sekreta i umora. Kod većine pacijenata bol nije glavni problem, već osećaj zapušenosti zbog otoka, sekreta, krastica i postoperativnog zarastanja.

Oporavak zavisi od obima operacije, opšteg stanja pacijenta i toga koliko je bolest bila izražena. Cleveland Clinic navodi da se endoskopske operacije sinusa uglavnom rade radi hroničnih sinusnih problema koji nisu dovoljno reagovali na lekove, uz cilj da se koriste manje invazivni pristupi i skrati oporavak u odnosu na starije otvorene operacije.

Šta pacijent može da očekuje posle operacije?

Posle operacije nos može biti zapušen, a sekret sukrvičav nekoliko dana. Pacijent najčešće dobija uputstva o ispiranju nosa, izbegavanju duvanja nosa u ranom periodu, fizičkom mirovanju i dolascima na kontrole. Kontrole su važne jer se tokom zarastanja mogu stvarati kruste i otok, a lekar procenjuje kako sluznica zarasta.

Jedna od najvažnijih stvari posle operacije je nastavak lokalne terapije. Operacija otvara prostore i uklanja polipe, ali ne menja sklonost sluznice ka hroničnoj upali. Zato se posle operacije često nastavlja ispiranje nosa i lokalna protivupalna terapija, u skladu sa preporukom lekara.

Da li se polipi mogu vratiti posle operacije?

Da, kod nekih pacijenata polipi se mogu vratiti. To posebno važi za osobe sa astmom, preosetljivošću na aspirin, izraženim hroničnim rinosinuzitisom, alergijskom komponentom ili ponavljanim polipima.

Zato je važno da pacijent ne doživi operaciju kao jednokratno „vađenje problema“, posle koga više nikada ne treba kontrola. Operacija često značajno poboljša disanje, miris i kvalitet života, ali dugoročna kontrola bolesti zahteva praćenje i terapiju sluznice. Mayo Clinic Health System navodi da operacija može biti potrebna, ali ne mora biti trajno rešenje jer polipi imaju sklonost ka ponovnom javljanju.

Zašto je terapija posle operacije toliko važna?

Terapija posle operacije smanjuje rizik od ponovnog rasta polipa, održava prohodnost nosa i pomaže sluznici da se stabilizuje. Ako se terapija prekine čim pacijent prodiše, upala se može ponovo aktivirati.

Zato se pacijentima često objašnjava da operacija „otvara put“, ali da se bolest kontroliše dugoročno. To je slično kao kod drugih hroničnih bolesti: intervencija može napraviti veliko poboljšanje, ali osnovna sklonost ka upali zahteva redovnu brigu.

Šta je sa biološkom terapijom?

Kod određenih pacijenata sa teškim, ponavljanim polipima i hroničnim rinosinuzitisom sa polipima, naročito kada postoje astma i drugi znaci izražene upale tipa 2, danas se u svetu razmatra i biološka terapija. Ona nije za svakog pacijenta i ne zamenjuje automatski operaciju, ali može biti važna opcija u odabranim slučajevima.

Odluka o biološkoj terapiji zavisi od težine bolesti, prethodnih operacija, odgovora na standardnu terapiju, pridruženih bolesti i dostupnosti terapije. Takav pristup zahteva specijalističku procenu i često saradnju ORL lekara, pulmologa i alergologa.

Da li operacija vraća čulo mirisa?

Kod mnogih pacijenata čulo mirisa može da se poboljša posle operacije, naročito ako su polipi i otok sluznice sprečavali dolazak mirisnih čestica do mirisne regije. Međutim, rezultat nije uvek isti kod svih. Ako je čulo mirisa dugo bilo oslabljeno zbog hronične upale, oporavak može biti delimičan ili promenljiv.

Pacijenti često primećuju da im se miris popravi kada se smanji otok i kada lokalna terapija posle operacije bolje dopire do sluznice. Međutim, ako se upala ponovo aktivira ili polipi vrate, miris se može ponovo pogoršati.

Da li operacija rešava hrkanje?

Ako je hrkanje delom posledica zapušenog nosa i polipa, operacija može pomoći da pacijent bolje diše kroz nos i da spava mirnije. Međutim, hrkanje često ima više uzroka: meko nepce, resica, krajnici, baza jezika, telesna težina, položaj spavanja i moguća sleep apneja.

Zbog toga operacija polipa nosa i sinusa ne treba da se obećava kao sigurno rešenje za hrkanje. Ona može poboljšati nosno disanje, ali ako postoje pauze u disanju tokom sna, gušenje ili dnevna pospanost, potrebno je razmotriti i dijagnostiku spavanja.

Koji su rizici operacije?

Svaka operacija ima rizike, i o njima pacijent treba da razgovara sa hirurgom pre zahvata. Kod endoskopske operacije sinusa mogući su krvarenje, infekcija, stvaranje priraslica, povratak polipa, privremeno pogoršanje zapušenosti tokom zarastanja, kao i retke, ali ozbiljne komplikacije zbog blizine oka i baze lobanje.

Upravo zato je važna dobra preoperativna procena, CT sinusa, endoskopski nalaz i iskustvo hirurga. Cilj je da se rizik svede na minimum i da operacija bude jasno opravdana očekivanom koristi.

Kada se treba javiti ORL lekaru?

ORL lekaru treba se javiti ako zapušen nos traje mesecima, ako postoji gubitak mirisa, stalno slivanje sekreta, pritisak u licu, ponavljani sinusitis, hrkanje uz nosnu opstrukciju ili ako terapija sprejevima ne pomaže dovoljno.

Pregled je posebno važan ako su tegobe jednostrane, ako postoji krvav sekret, bol, neprijatan miris, otok oko oka, smetnje vida ili naglo pogoršanje. Takvi simptomi zahtevaju pažljiviju obradu i ne treba ih pripisivati običnim polipima bez pregleda.

Zaključak

Operacija polipa nosa i sinusa ima jasno mesto u lečenju pacijenata kod kojih polipi i hronična upala značajno ometaju disanje, miris, san i kvalitet života, a terapija lekovima ne daje dovoljno dobar rezultat. Najčešće se radi endoskopski, kroz nos, bez spoljašnjeg reza.

Cilj operacije nije samo uklanjanje vidljivih polipa, već poboljšanje ventilacije i drenaže sinusa, smanjenje upalnog opterećenja i stvaranje uslova da lokalna terapija posle operacije deluje bolje. Ipak, polipi se kod nekih pacijenata mogu vraćati, pa je dugoročno praćenje važan deo lečenja.

Najbolja odluka donosi se nakon ORL pregleda, endoskopije nosa i, kada je potrebno, CT snimka sinusa. Operacija je najkorisnija kada je deo promišljenog plana lečenja, a ne samo jednokratno uklanjanje onoga što se vidi u nosu.

Često postavljena pitanja

Kada je potrebna operacija polipa nosa i sinusa?

Operacija se razmatra kada polipi značajno otežavaju disanje, kada je miris jako oslabljen, kada postoje hronične sinusne tegobe ili kada pravilna terapija lekovima ne pomaže dovoljno.

Da li se polipi u nosu uvek operišu?

Ne. Kod mnogih pacijenata najpre se pokušava medikamentozno lečenje. Operacija se razmatra ako tegobe traju ili su polipi veliki i uporni.

Kako se radi operacija polipa?

Najčešće endoskopski, kroz nozdrve, bez spoljašnjeg reza. Hirurg koristi kameru i tanke instrumente za uklanjanje polipa i otvaranje sinusnih prostora.

Šta je FESS operacija?

FESS je funkcionalna endoskopska operacija sinusa. Cilj je da se deblokiraju sinusi, poboljša drenaža i ukloni obolelo tkivo uz što veće očuvanje zdravih struktura.

Da li je operacija bolna?

Tokom operacije pacijent ne oseća bol jer se zahvat radi u anesteziji. Posle operacije mogu se javiti zapušenost, pritisak i sukrvičav sekret.

Da li se polipi vraćaju posle operacije?

Kod nekih pacijenata mogu se vratiti, naročito ako postoji astma, hronični rinosinuzitis, alergijska komponenta ili preosetljivost na aspirin.

Da li je potrebna terapija posle operacije?

Da. Terapija posle operacije je veoma važna jer smanjuje upalu, pomaže zarastanje i smanjuje rizik od ponovnog rasta polipa.

Da li operacija vraća čulo mirisa?

Kod mnogih pacijenata miris se poboljša, ali rezultat zavisi od trajanja bolesti, stepena upale i toga da li se polipi vraćaju.

Da li operacija polipa rešava hrkanje?

Može pomoći ako je hrkanje povezano sa zapušenim nosom, ali ne rešava uvek hrkanje jer ono često ima više uzroka.

Šta je potrebno pre operacije?

Potrebni su ORL pregled, endoskopija nosa i često CT paranazalnih sinusa. Kod nekih pacijenata potrebna je i pulmološka ili alergološka procena.