Očekivano vreme čitanja: 13 минута

Gubitak mirisa je tegoba koju pacijenti često potcene dok se ne pojavi u svakodnevnom životu. Tek kada kafa nema miris, hrana izgubi punoću ukusa, parfem se ne oseća ili pacijent ne može da oseti dim, gas ili pokvarenu hranu, postaje jasno koliko je čulo mirisa važno za kvalitet života i bezbednost.

Gubitak mirisa može biti potpun ili delimičan. Nekada pacijent kaže da „ništa ne oseća“, a nekada da mirise oseća slabije, izmenjeno ili samo povremeno. U medicini se potpuni gubitak mirisa naziva anosmija, a smanjen osećaj mirisa hiposmija. Ponekad mirisi nisu samo slabiji, već izmenjeni ili neprijatni, što se može javiti posle virusnih infekcija i kod poremećaja oporavka mirisnog sistema.

Važno je naglasiti da gubitak mirisa nije dijagnoza, već simptom. Uzrok može biti relativno jednostavan, kao što je zapušen nos tokom prehlade, ali može biti i znak hronične upale nosa i sinusa, polipa, posledice virusne infekcije, povrede glave, dejstva lekova ili ređih neuroloških i drugih stanja. Cleveland Clinic navodi da je anosmija često privremena posledica prehlade ili sinusne infekcije, ali ponekad može ukazivati i na druga medicinska stanja.

Kako funkcioniše čulo mirisa?

Da bismo osetili miris, mirisne čestice moraju da prođu kroz nos i dođu do posebne regije u gornjem delu nosne šupljine, gde se nalaze mirisni receptori. Ti receptori šalju signale putem mirisnog živca ka mozgu, gde se miris prepoznaje i povezuje sa sećanjem, ukusom, emocijama i bezbednosnim signalima iz okoline.

Problem može nastati na više nivoa. Prvi mehanizam je provodni: mirisne čestice ne mogu da stignu do mirisne regije zato što je nos zapušen, sluznica otečena, postoje polipi ili sekret. Drugi mehanizam je senzorineuralni: mirisni receptori ili mirisni putevi su oštećeni, najčešće posle virusne infekcije, povrede glave ili ređe zbog drugih bolesti.

Ova razlika je važna jer se provodni gubitak mirisa često može poboljšati kada se smanji otok, uklone polipi ili leči hronična upala. Kod oštećenja samog mirisnog sistema oporavak može biti sporiji i nepredvidljiviji.

Prehlada i virusne infekcije

Jedan od najčešćih uzroka privremenog gubitka mirisa je obična prehlada. Kada je nos zapušen, sluznica otečena i sekrecija pojačana, mirisne čestice teže dolaze do mirisne regije.

Kod većine pacijenata miris se vraća kako infekcija prolazi i nos postaje prohodniji. Međutim, posle nekih virusnih infekcija, uključujući COVID-19 i druge respiratorne viruse, gubitak mirisa može trajati duže. Tada problem nije samo u zapušenosti nosa, već i u promeni funkcije mirisnog epitela i mirisnih puteva.

Ako se miris ne vraća nakon nekoliko nedelja ili ako je gubitak nagao i izražen, preporučuje se ORL pregled, posebno ako postoje i drugi simptomi kao što su jednostrana zapušenost, sekret, krvarenje, bol ili neurološke tegobe.

Alergijski rinitis i gubitak mirisa

Alergijski rinitis može dovesti do slabijeg mirisa zbog otoka sluznice nosa, zapušenosti i pojačane sekrecije. Pacijenti često imaju kijanje, svrab nosa, curenje bistrog sekreta, zapušen nos i svrab ili suzenje očiju. Kod nekih pacijenata zapušenost dominira, pa je i miris slabiji.

Kod alergije je gubitak mirisa često promenljiv. Pogoršava se u sezoni polena ili pri kontaktu sa grinjama, prašinom, buđi ili životinjskom dlakom, a poboljšava se kada se alergijska upala smiri. Ako alergija traje dugo i nije dobro kontrolisana, može doprineti hroničnoj upali sluznice i dodatnom pogoršanju disanja kroz nos.

Važno je da pacijent ne leči alergijsku zapušenost samo kapima za brzo otpušavanje nosa. Takve kapi ne leče alergijsku upalu i, ako se koriste predugo, mogu napraviti dodatni problem.

Polipi u nosu

Polipi u nosu su jedan od najvažnijih ORL uzroka dugotrajnog gubitka mirisa. Oni mogu mehanički blokirati prolaz vazduha i mirisnih čestica do mirisne regije, ali su i znak hronične upale sluznice nosa i sinusa. Mayo Clinic navodi da veći polipi ili grupe polipa mogu blokirati nos i dovesti do problema sa disanjem, gubitka mirisa i infekcija.

Kod polipa pacijent često ima kombinaciju tegoba: stalno zapušen nos, slabiji miris, slivanje sekreta niz grlo, pritisak u licu, hrkanje i ponavljane sinusne tegobe. Miris se ponekad poboljša uz terapiju ili posle operacije, ali kod nekih pacijenata bolest ima sklonost vraćanju, naročito ako postoji astma, hronični rinosinuzitis ili preosetljivost na aspirin i slične lekove.

Kod sumnje na polipe posebno je važna endoskopija nosa, jer polipi nisu uvek vidljivi običnim pregledom prednjeg dela nosa.

Hronični rinosinuzitis

Hronični rinosinuzitis je dugotrajna upala sluznice nosa i sinusa. Može biti sa polipima ili bez njih. Tipični simptomi su zapušen nos, sekret ili slivanje niz grlo, pritisak u licu i smanjen miris. MSD Manual navodi da hronični rinosinuzitis, sa ili bez nosne polipoze, može izazvati anosmiju.

Kod ovih pacijenata miris često slabi postepeno. Nije retko da se pacijent navikne na slabiji miris i tek kasnije shvati da ne oseća mirise kao ranije. Hronični rinosinuzitis zahteva pravilnu procenu, jer nije isto da li dominira alergijska upala, polipi, anatomska prepreka, hronična infekcija, gljivična komponenta ili kombinacija više faktora.

Gubitak mirisa posle COVID-a i drugih virusa

Posle pandemije COVID-19 mnogi pacijenti su prvi put ozbiljno obratili pažnju na čulo mirisa. Kod nekih se miris vrati brzo, dok kod drugih oporavak traje nedeljama ili mesecima. Ponekad se javljaju i izmenjeni mirisi, pa poznati mirisi deluju neprijatno, metalno, hemijski ili „pokvareno“.

Iako je COVID važan uzrok, nije svaki gubitak mirisa posledica COVID-a. I drugi virusi mogu izazvati postvirusnu hiposmiju ili anosmiju. Zbog toga je važno uraditi ORL pregled ako tegoba traje, ako je jednostrana, ako postoje polipi, hronična zapušenost, sekret, bol ili ako se miris ne oporavlja očekivano.

Kod postvirusnog gubitka mirisa često se razmatra takozvani trening mirisa, odnosno redovno, ciljano mirisanje određenih mirisa tokom dužeg perioda. Kod dela pacijenata može pomoći u oporavku, ali je važno da se prvo proceni da li postoji i ORL uzrok koji se može lečiti.

Gubitak mirisa i gubitak ukusa

Pacijenti često kažu da su izgubili ukus, ali se zapravo često radi o gubitku mirisa. Pravi osnovni ukusi su slatko, slano, kiselo, gorko i umami. Međutim, punoća ukusa hrane u velikoj meri zavisi od mirisa. Zato kada miris oslabi, hrana deluje bezukusno, prazno ili drugačije.

Ako pacijent može da razlikuje slatko, slano i kiselo, ali hrana nema aromu, problem je često prvenstveno u mirisu. To je važno objasniti, jer pacijenti ponekad traže uzrok u jeziku ili želucu, a osnovni problem je u nosu, sinusima ili mirisnom sistemu.

Povreda glave

Gubitak mirisa može nastati i posle povrede glave, posebno ako je povreda bila praćena udarcem, potresom mozga ili prelomima u predelu nosa i lobanje. U tim slučajevima može doći do oštećenja mirisnih vlakana ili mirisnih puteva. Nagli početak anosmije nakon značajne traume glave snažno ukazuje na traumu kao uzrok.

Ako se gubitak mirisa javi posle povrede, potreban je lekarski pregled. Procena zavisi od težine povrede, pridruženih simptoma i neurološkog statusa.

Gubitak mirisa i demencija

Gubitak ili slabljenje mirisa može se javiti i kod nekih neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alzheimerovu bolest, Parkinsonovu bolest i pojedine oblike demencije. To je važno pomenuti, jer mirisni sistem ima blisku vezu sa delovima mozga koji učestvuju u pamćenju, emocijama i prepoznavanju mirisa.

Kod nekih pacijenata poremećaj mirisa može prethoditi jasno izraženim smetnjama pamćenja i mišljenja. Istraživanja pokazuju da je oslabljena funkcija mirisa povezana sa većim rizikom od kognitivnog pada i demencije, a anosmija, kao teži oblik poremećaja mirisa, može biti posebno značajan marker budućeg rizika.

Ipak, veoma je važno ne stvarati paniku. Gubitak mirisa sam po sebi ne znači da osoba ima demenciju niti da će je sigurno razviti. Pregledni radovi pokazuju da je olfaktorna disfunkcija česta u Alzheimerovoj bolesti, ali ona nije dovoljna za postavljanje dijagnoze demencije bez procene pamćenja, pažnje, ponašanja i svakodnevnog funkcionisanja.

Zbog toga je praktičan pristup sledeći: ako pacijent ima gubitak mirisa, najpre treba isključiti ORL uzroke — zapušen nos, polipe, hroničnu upalu sinusa, alergiju ili posledice infekcije. Ako se uz gubitak mirisa javljaju i zaboravnost, dezorijentacija, promene ponašanja, teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili porodična zabrinutost zbog kognitivnog pada, tada je potrebna i neurološka ili gerijatrijska procena.

Za pacijenta je najvažnija poruka: gubitak mirisa ne treba ignorisati, ali ga ne treba automatski tumačiti kao znak demencije. On je simptom koji treba smireno i stručno proceniti.

Lekovi, pušenje, godine i drugi uzroci

Čulo mirisa može slabiti i zbog drugih faktora. Pušenje može oštetiti sluznicu nosa i smanjiti sposobnost prepoznavanja mirisa. Kod starijih osoba miris može postepeno slabiti, posebno posle 60. godine.

Određeni lekovi, izlaganje hemikalijama, neke neurološke bolesti, metabolički poremećaji i druga stanja takođe mogu uticati na miris. Zato je kod dugotrajnog ili nejasnog gubitka mirisa važno uzeti detaljnu anamnezu: kada je počelo, da li je bilo infekcije, traume, novih lekova, hemijske izloženosti, zapušenog nosa, alergije, polipa ili neuroloških simptoma.

Kada je gubitak mirisa znak za brži pregled?

Pregled je posebno važan ako je gubitak mirisa jednostran, ako je praćen jednostranom zapušenošću nosa, krvavim sekretom, bolom, neprijatnim mirisom iz nosa, otokom oko oka, smetnjama vida, jakom glavoboljom ili neurološkim simptomima.

Takođe je potreban pregled ako se miris ne vraća nakon infekcije, ako se tegoba ponavlja, ako postoji dugotrajno zapušen nos ili ako pacijent ima poznate polipe, hronični rinosinuzitis ili astmu.

Šta obuhvata ORL pregled?

ORL pregled kod gubitka mirisa počinje razgovorom o toku tegoba. Važno je da li je gubitak nastao naglo ili postepeno, da li je potpun ili delimičan, da li je povezan sa infekcijom, alergijom, polipima, povredom ili upotrebom lekova.

Pregled nosa može pokazati otok sluznice, sekret, devijaciju septuma, uvećane nosne školjke ili polipe. Kod velikog broja pacijenata korisna je endoskopija nosa, jer omogućava detaljan pregled nosne šupljine, srednjeg nosnog hodnika, zadnjih delova nosa i regija koje se običnim pregledom ne vide dovoljno.

Po potrebi se razmatraju alergološka obrada, CT sinusa, testiranje mirisa, neurološka procena ili druga dodatna dijagnostika.

Kako se leči gubitak mirisa?

Lečenje zavisi od uzroka. Ako je problem alergijski rinitis, leči se alergijska upala. Ako su uzrok polipi, terapija može uključivati lokalne kortikosteroidne sprejeve, ispiranje nosa, lečenje hroničnog rinosinuzitisa, a kod odabranih pacijenata operaciju. Ako je uzrok infekcija, pristup zavisi od toga da li se radi o virusnoj, bakterijskoj ili hroničnoj upali.

Kod postvirusnog gubitka mirisa oporavak može trajati duže. U nekim slučajevima preporučuje se trening mirisa. Ako je uzrok povreda ili neurološki poremećaj, pristup je drugačiji i može zahtevati saradnju više specijalista.

Najvažnije je ne lečiti gubitak mirisa napamet. Isti simptom može imati potpuno različite uzroke, pa terapija mora biti usmerena na nalaz.

Bezbednosni saveti za pacijente sa gubitkom mirisa

Gubitak mirisa nije samo neprijatnost, već može uticati na bezbednost. Osoba koja ne oseća mirise može teže primetiti dim, gas, pokvarenu hranu ili hemikalije. Zato je korisno obratiti pažnju na detektore dima i gasa u prostoru, rok trajanja hrane, higijenu frižidera i oprez pri kuvanju.

Ovo ne rešava medicinski uzrok, ali smanjuje rizik dok se čulo mirisa ne oporavi ili dok traje lečenje.

Zaključak

Gubitak mirisa može nastati zbog prehlade, alergije, polipa, hroničnog rinosinuzitisa, virusne infekcije, povrede glave, lekova, pušenja, starenja ili drugih uzroka. Nekada je prolazan, ali ako traje, ponavlja se ili je praćen drugim simptomima, ne treba ga ignorisati.

ORL pregled i endoskopija nosa često su ključni za razlikovanje zapušenog nosa, polipa, hronične upale i drugih uzroka. Pravilna dijagnoza je važna jer se provodni gubitak mirisa, kada mirisne čestice ne mogu da dopru do mirisne regije, često može lečiti drugačije od postvirusnog ili neurološkog poremećaja mirisa.

Ako miris slabi, ako se ne vraća posle infekcije ili ako je udružen sa zapušenim nosom, polipima, sekretom ili pritiskom u licu, potreban je ORL pregled.

Često postavljena pitanja

Da li je gubitak mirisa uvek posledica COVID-a?

Ne. COVID može izazvati gubitak mirisa, ali uzroci mogu biti i prehlada, alergija, polipi, hronični sinusitis, povreda glave, lekovi i druga stanja.

Da li polipi u nosu mogu izazvati gubitak mirisa?

Da. Polipi mogu blokirati prolaz mirisnih čestica i biti deo hronične upale sluznice koja dodatno slabi miris.

Da li alergija može oslabiti miris?

Može. Alergijski otok sluznice, zapušen nos i pojačana sekrecija mogu smanjiti osećaj mirisa, naročito u sezoni alergije.

Zašto hrana nema ukus kada izgubim miris?

Zato što punoća ukusa hrane zavisi od mirisa. Često pacijent misli da je izgubio ukus, a zapravo je oslabljen miris.

Šta pokazuje endoskopija nosa?

Endoskopija nosa omogućava detaljan pregled sluznice, sekreta, polipa, nosnih školjki, septuma i regija koje se ne vide dobro običnim pregledom.

Da li se miris može vratiti?

Kod mnogih pacijenata može, posebno ako je uzrok zapušen nos, alergija, polipi ili upala koja se može lečiti. Kod postvirusnih i traumatskih uzroka oporavak može biti sporiji i neizvesniji.

Šta je trening mirisa?

Trening mirisa je redovno, ciljano izlaganje određenim mirisima tokom dužeg perioda, najčešće kod postvirusnog gubitka mirisa. Pre toga je dobro uraditi ORL pregled.

Da li gubitak mirisa može biti rani znak demencije?

Može biti jedan od ranih znakova neurodegenerativnih bolesti kod nekih pacijenata, naročito ako je udružen sa smetnjama pamćenja, pažnje, ponašanja ili svakodnevnog funkcionisanja. Ipak, gubitak mirisa mnogo češće nastaje zbog ORL uzroka kao što su polipi, alergija, hronični rinosinuzitis ili virusne infekcije.

Da li treba odmah misliti na demenciju ako izgubim miris?

Ne. Gubitak mirisa sam po sebi ne znači demenciju. Prvo treba uraditi ORL pregled i proceniti nos, sinuse i moguće posledice infekcije. Neurološka procena je važna ako postoje i zaboravnost, dezorijentacija, promene ponašanja ili druge kognitivne tegobe.

Da li je gubitak mirisa opasan?

Sam po sebi ne mora biti opasan, ali može ukazivati na različite bolesti i može smanjiti bezbednost jer osoba slabije oseća dim, gas ili pokvarenu hranu.