Očekivano vreme čitanja: 8 минута

Zujanje u jednom uvu, odnosno jednostrani tinitus, zaslužuje više pažnje nego obostrano povremeno zujanje koje mnogi ljudi nekada osete. Razlog nije to što je svaki jednostrani tinitus opasan, već to što se iza njega češće može kriti jasan lokalni ili neurološki uzrok koji treba ispitati. Stručne smernice i radiološke preporuke posebno izdvajaju jednostrani tinitus, naročito ako je udružen sa asimetričnim slabljenjem sluha, vrtoglavicom ili neurološkim simptomima, kao razlog za detaljniju audiološku i po potrebi neuroradiološku obradu.

Šta zapravo znači zujanje u jednom uvu

Pacijenti jednostrani tinitus opisuju na različite načine: kao zujanje, šum, pištanje, brujanje, škripu ili „strujanje” u levom ili desnom uvu. Nekada je stalan, a nekada se javlja povremeno. Može biti blag i gotovo zanemarljiv, ali može biti i vrlo upadljiv, naročito noću ili u tišini. Sam po sebi, tinitus nije bolest, već simptom. Važno pitanje nije samo kakav je zvuk, nego zašto se javio baš na jednoj strani.

Najčešći uzroci jednostranog tinitusa

U nekim slučajevima uzrok može biti relativno jednostavan i periferni, na primer cerumen, disfunkcija Eustahijeve tube, upala spoljašnjeg ili srednjeg uva, kao i različiti oblici oštećenja unutrašnjeg uva. Jednostrano zujanje može pratiti i nagli ili postepeni pad sluha, Ménièreovu bolest i druge kohleovestibularne poremećaje. Kod mnogih pacijenata upravo kombinacija zujanja u jednom uvu uz slabljenje sluha i osećaj punoće ili vrtoglavice daje važan trag za dalju obradu.

Zašto kod jednostranog tinitusa uvek mislimo i na vestibularni švanom

Jedan od razloga zašto jednostrani tinitus ne treba olako shvatiti jeste mogućnost vestibularnog švanoma. To je najčešće benigni, obično sporo rastući tumor koji zahvata slušno-ravnotežni nerv. Jednostrani ili asimetrični gubitak sluha, tinitus i poremećaj ravnoteže ili vrtoglavica rani su znaci vestibularnog švanoma.

Važno je reći da vestibularni švanom nije najčešći uzrok jednostranog tinitusa, ali je dovoljno važan da ga ne smemo prevideti. Zato smernice preporučuju dodatnu obradu kada je tinitus jednostran, posebno ako postoji asimetrija sluha ili vrtoglavica. U takvim situacijama MRI unutrašnjih slušnih kanala i pontocerebelarnog ugla često postaje deo dalje dijagnostike.

Demijelinizacija i drugi centralni uzroci

Ne treba zaboraviti ni centralne uzroke. Određeni oblici tinitusa i pridruženi simptomi mogu upućivati i na stanja kao što su multipla skleroza i drugi problemi centralnog nervnog sistema, koji zahtevaju supspecijalističku procenu. Drugim rečima, kada se uz jednostrano zujanje jave neurološke smetnje, nestabilnost, dvoslike, utrnulost, slabost, poremećaji koordinacije ili drugi neurosimptomi, treba misliti i na demijelinizaciju i druge centralne procese, a ne samo na samo uvo.

Pored demijelinizacije, u diferencijalnoj dijagnozi mogu doći u obzir i drugi centralni problemi koji zahvataju slušne puteve ili regije blizu slušno-ravnotežnog nerva. Upravo zato jednostrani tinitus nije simptom koji treba svesti samo na „nervozu“ ili „stres“, naročito kada postoji bilo kakva asimetrija sluha, ravnotežni problem ili neurološki znak.

Kada se treba javiti audiologu

Audiologu treba da se javite kada zujanje traje, ponavlja se ili postaje upadljivo, naročito ako je ograničeno na jedno uvo. Audiološka procena je važna zato što može da pokaže da li uz tinitus postoji i asimetrično oštećenje sluha, što menja tok dalje dijagnostike. Uvek se preporučuje audiološka procena za osobe sa tinitusom, a jednostrani simptomi posebno traže pažljiviju obradu.

U praksi, audiolog je važan prvi korak jer procenjuje sluh, razumevanje govora i asimetriju između ušiju. Ako nalaz ili simptomi ukazuju na nešto više od „običnog“ tinitusa, tada se pacijent dalje usmerava ka ORL pregledu i po potrebi neuroradiološkoj ili neurološkoj obradi. Drugim rečima, audiološka procena nije samo formalnost, već često ključni deo ranog prepoznavanja ozbiljnijih stanja.

Kada ne treba čekati

Posebno je važno da se ne čeka ako se zujanje pojavilo naglo, ako je praćeno naglim padom sluha, ako postoji vrtoglavica, izražena nestabilnost, osećaj da je jedno uvo „naglo utihnulo“, ili ako se javljaju neurološki simptomi. NICE preporučuje hitno upućivanje kod naglog ili brzog pogoršanja sluha koje se ne može objasniti spoljašnjim ili srednjim uvom, a unilateralni tinitus uz takve simptome zahteva ozbiljan pristup.

Crvene zastavice su i: jednostrani tinitus uz progresivno slabljenje sluha, tinitus uz poremećaj ravnoteže, tinitus uz utrnulost lica ili druge neurološke ispade, kao i situacija kada pacijent oseća da problem očigledno napreduje. U tim okolnostima nije dovoljno samo „sačekati da prođe”.

Da li je stres uzrok

Stres može pojačati doživljaj tinitusa i učiniti da on bude primetniji i uznemirujući, ali kod jednostranog tinitusa ne treba unapred zaključiti da je uzrok samo psihička napetost. Prvo treba isključiti lokalne, kohlearne, retrokohlearne i centralne uzroke. Tek kada se uradi odgovarajuća procena, može se bezbednije govoriti o ulozi stresa kao faktora koji pogoršava simptom.

Šta obično uključuje obrada

Obrada najčešće počinje razgovorom o simptomima, ORL pregledom i audiološkom obradom. Ako postoje znaci upozorenja — jednostranost, asimetričan gubitak sluha, vrtoglavica ili neurološki simptomi — dalje ispitivanje može uključiti i snimanje, najčešće MRI. Kliničke smernice ne preporučuju rutinsko snimanje za svaki tinitus, ali ga preporučuju kada je tinitus jednostran, naročito uz druge sumnjive nalaze.

Zaključak

Zujanje u jednom uvu nije automatski znak ozbiljne bolesti, ali jeste simptom koji zaslužuje ozbiljniji pristup nego obostrano povremeno zujanje. Može biti povezano sa relativno jednostavnim problemima u uvu, ali i sa stanjima kao što su centralni neurološki procesi. Najvažnije je da se uvek uradi odgovarajuća audiološka i po potrebi ORL, neurološka i radiološka procena.

Ako je tinitus jednostran, uporan, praćen slabljenjem sluha, vrtoglavicom ili bilo kakvim neurološkim simptomom, pregled ne treba odlagati.

Često postavljana pitanja

Da li je zujanje u jednom uvu opasnije od zujanja u oba uva?

Ne mora automatski biti opasnije, ali jednostrano zujanje obično traži ozbiljniju procenu jer češće može biti povezano sa lokalnim problemom u jednom uvu, slušnim živcem ili centralnim nervnim sistemom.

Da li jednostrano zujanje uvek znači tumor?

Ne. Većina pacijenata sa zujanjem u jednom uvu nema tumor. Ipak, vestibularni švanom je jedna od dijagnoza koju treba imati u vidu, posebno ako postoji i asimetrično slabljenje sluha, vrtoglavica ili nestabilnost.

Može li demijelinizacija da izazove zujanje u jednom uvu?

Može, mada nije najčešći uzrok. Kada se uz jednostrani tinitus jave i drugi neurološki simptomi, treba misliti i na demijelinizacione i druge centralne procese.

Da li treba da idem prvo kod audiologa ili ORL lekara?

U praksi su i audiološka procena i ORL pregled veoma važni. Audiolog može da proceni sluh, asimetriju između ušiju i razumevanje govora, dok ORL lekar procenjuje stanje uva i odlučuje o daljoj obradi.

Kada je potreban magnet glave ili unutrašnjih slušnih kanala?

MRI se obično razmatra kada je tinitus jednostran i uporan, naročito ako je udružen sa asimetričnim gubitkom sluha, vrtoglavicom, poremećajem ravnoteže ili neurološkim simptomima.

Da li zujanje može da postoji i ako je audiogram skoro uredan?

Može. Neki pacijenti imaju tinitus i kada standardni audiogram ne pokazuje veliko odstupanje. Ipak, i tada je važno proceniti da li postoji suptilna asimetrija ili drugi prateći simptomi.

Da li je pulsirajuće zujanje isto što i obično zujanje?

Nije. Ako pacijent čuje zvuk koji ide u ritmu pulsa, to se posmatra drugačije i može upućivati na vaskularne uzroke. Takav simptom zahteva posebnu pažnju.

Može li jednostrano zujanje da prođe samo od sebe?

Može, posebno ako je povezano sa prolaznim stanjem kao što su zapušenost uva, infekcija ili privremena disfunkcija Eustahijeve tube. Međutim, ako traje, ponavlja se ili je praćeno drugim simptomima, ne treba ga ignorisati.

Da li je vrtoglavica uz zujanje važan znak?

Da. Kada se zujanje u jednom uvu javlja zajedno sa vrtoglavicom ili osećajem nestabilnosti, to je važan podatak koji može ukazivati na poremećaj unutrašnjeg uva, slušno-ravnotežnog nerva ili centralnog nervnog sistema.

Da li stres može da pogorša zujanje u jednom uvu?

Može. Stres često pojačava doživljaj tinitusa i čini ga upadljivijim, ali kod jednostranog zujanja ne treba unapred pretpostaviti da je stres jedini uzrok.

Da li gubitak sluha mora biti primetan da bi zujanje bilo ozbiljno?

Ne mora. Nekada pacijent ne primećuje jasno da slabije čuje, ali audiološka obrada pokaže asimetriju sluha između dva uva. Upravo zato testiranje sluha ima veliki značaj.

Kada ne treba čekati pregled?

Ne treba čekati ako se zujanje pojavilo naglo, ako je praćeno naglim slabljenjem sluha, vrtoglavicom, poremećajem ravnoteže, utrnulošću, slabošću ili drugim neurološkim simptomima.