Procenjeno vreme čitanja: 9 минута

Akutna upala srednjeg uva, odnosno akutni otitis media, jedno je od najčešćih oboljenja u dečjem uzrastu. Najčešće se javlja kod male dece, naročito u prvim godinama života, ali se može javiti i kod starije dece i odraslih.

Upala često nastaje tokom ili neposredno nakon infekcije gornjih disajnih puteva. Dete koje je nekoliko dana imalo zapušen nos i sekret može iznenada postati razdražljivo, dobiti temperaturu i početi da se žali na bol u uvu.

Važno je, međutim, da bol u uvu ne znači automatski i akutnu upalu srednjeg uva. Dijagnoza se postavlja pregledom bubne opne.

Zašto su upale srednjeg uva češće kod dece?

Srednje uvo povezano je sa nosnim spratom ždrela preko Eustahijeve tube. Njena uloga je da izjednačava pritisak i omogućava ventilaciju srednjeg uva.

Kod male dece Eustahijeva tuba je kraća, šira i položena horizontalnije nego kod odraslih. Tokom virusne infekcije nosa i ždrela njena funkcija se može poremetiti, pa se iza bubne opne nakuplja tečnost. U takvom srednjem uvu lakše može nastati virusna ili bakterijska infekcija.

Povećan treći krajnik, česte respiratorne infekcije i boravak u kolektivu dodatno mogu uticati na funkciju Eustahijeve tube.

Rizik je veći i kod dece izložene duvanskom dimu, dok dojenje u prvim mesecima života i redovna vakcinacija protiv pneumokoka i gripa mogu smanjiti učestalost akutnih otitisa.

Kako izgleda akutna upala srednjeg uva?

Najkarakterističniji simptom je bol u uvu. Kod starijeg deteta obično nije teško utvrditi gde ga boli, dok kod bebe ili malog deteta simptomi mogu biti manje specifični.

Dete može biti nervozno, lošije spavati, odbijati hranu i imati povišenu temperaturu. Može se javiti i slabiji sluh ili osećaj zapušenosti uva.

Ako pritisak sekreta u srednjem uvu dovede do spontane perforacije bubne opne, pojavljuje se sekret iz uva. Bol tada ponekad naglo oslabi jer se smanjuje pritisak u srednjem uvu.

Samo hvatanje ili trljanje uva kod malog deteta, bez drugih simptoma i bez pregleda bubne opne, nije dovoljno za postavljanje dijagnoze.

Kako se postavlja dijagnoza?

Najvažniji je otoskopski ili otomikroskopski pregled bubne opne.

Kod akutnog otitisa lekar procenjuje položaj i izgled bubne opne, njenu pokretljivost i prisustvo tečnosti u srednjem uvu. Izbočena bubna opna predstavlja mnogo značajniji znak akutne upale od same crvene boje bubne opne.

To je važno jer bubna opna može biti crvena i kod deteta koje plače, ima povišenu temperaturu ili infekciju gornjih disajnih puteva, a da pri tome nema bakterijsku upalu srednjeg uva.

Timpanometrija može pomoći kada postoji dilema da li iza bubne opne ima tečnosti, ali kod jasne akutne upale nije obavezna za postavljanje dijagnoze.

Da li je kod svake upale potreban antibiotik?

Nije.

Veliki broj blagih akutnih upala srednjeg uva može se spontano povući. Zbog toga se kod pažljivo odabranih pacijenata može primeniti princip praćenja tokom 48–72 sata, uz odgovarajuću terapiju bola i mogućnost ponovnog pregleda ako se stanje ne popravlja ili se pogoršava.

Antibiotik se češće odmah primenjuje kod dece sa težom kliničkom slikom, visokom temperaturom, izraženim ili dužim bolom, otorejom, kod određene male dece sa obostranom upalom, kao i kod pacijenata kod kojih postoji povećan rizik od komplikacija.

Kada je antibiotik potreban, amoksicilin je u mnogim smernicama prvi izbor kod deteta koje nema alergiju i nije nedavno primalo amoksicilin. Izbor leka i trajanje terapije ipak zavise od uzrasta, težine bolesti, prethodne terapije i drugih kliničkih okolnosti.

Nepotrebna primena antibiotika povećava mogućnost neželjenih reakcija i doprinosi razvoju bakterijske rezistencije.

Lečenje bola je važno

Bez obzira na to da li je antibiotik potreban, bol treba lečiti od početka bolesti.

Kod dece se najčešće koriste odgovarajući analgetici i antipiretici u dozama prilagođenim uzrastu i telesnoj masi. Antibiotik nije lek protiv bola i njegova eventualna primena ne zamenjuje simptomatsku terapiju. Procena i adekvatno lečenje bola predstavljaju važan deo savremenog pristupa akutnom otitisu.

Određene analgetske kapi za uvo mogu imati mesto kod odabranih pacijenata kada bubna opna nije perforirana i nema curenja iz uva, ali ih ne treba samoinicijativno koristiti bez pregleda.

Šta se dešava nakon izlečenja?

Nakon što temperatura i bol prestanu, iza bubne opne može još neko vreme ostati tečnost u srednjem uvu. To se naziva sekretorni otitis ili otitis media sa efuzijom.

Prisustvo sekreta neposredno posle akutne upale ne znači da antibiotik nije delovao i ne predstavlja samo po sebi razlog za novi antibiotik. Tečnost se kod velikog broja dece spontano povuče tokom narednih nedelja.

Kontrola je naročito važna ako osećaj zapušenosti ili slabiji sluh traju, ako dete ima česte upale ili postoje problemi u razvoju govora i jezika.

Ako tečnost u srednjem uvu traje tri meseca ili duže, preporučuje se procena sluha, a dalji postupak zavisi od nalaza, tegoba i uzrasta deteta.

Zato timpanometriju ne treba rutinski raditi svakom detetu tačno tri ili četiri nedelje posle svake upale. Ona je posebno korisna kada postoji sumnja na zaostalu tečnost, produženo oslabljen sluh ili ponavljane probleme sa srednjim uvom.

Šta su rekurentne upale srednjeg uva?

O rekurentnom akutnom otitisu govorimo kada dete ima najmanje tri epizode u šest meseci ili četiri epizode tokom dvanaest meseci, pri čemu se najmanje jedna dogodila tokom prethodnih šest meseci.

Takvo dete treba ORL praćenje.

Aeracione cevčice ne postavljaju se automatski samo zato što je dete imalo više upala. Savremene ORL smernice preporučuju da se prilikom odluke uzme u obzir i da li u trenutku procene postoji tečnost u srednjem uvu. Kod rekurentnih upala bez efuzije rutinsko postavljanje cevčica se ne preporučuje, dok njihovo postavljanje treba razmotriti kada uz rekurentne upale postoji trajna tečnost u srednjem uvu.

Kada treba ponovo otići lekaru?

Ako se dete prati bez početnog antibiotika, potreban je ponovni pregled ako se simptomi pogoršavaju ili ne počnu da se popravljaju tokom naredna dva do tri dana.

Hitniju procenu zahtevaju izrazito loše opšte stanje, otok i crvenilo iza uva, odignuta ušna školjka, jaka glavobolja, poremećaj ravnoteže, slabost mišića lica ili drugi neuobičajeni simptomi. Mastoiditis i druge ozbiljne komplikacije danas su retke, ali zahtevaju brzo prepoznavanje i lečenje.

Kako smanjiti rizik od novih upala?

Potpuno sprečavanje akutnih otitisa nije moguće, naročito kod male dece koja često imaju infekcije gornjih disajnih puteva. Redovnom toaletom nosa odstranjuje se sekret iz nosnig sprata ždrela, a samim tim i mogućnost upala srednjeg nosa.

Ipak, izbegavanje izlaganja duvanskom dimu, dojenje u ranom periodu života i redovna vakcinacija prema kalendaru mogu smanjiti rizik. Profilaktička, dugotrajna primena antibiotika radi sprečavanja novih epizoda nije preporučena.

Zaključak

Akutna upala srednjeg uva veoma je česta u dečjem uzrastu, ali svaki bol u uvu nije otitis i svaki otitis ne zahteva antibiotik.

Najvažniji korak je pravilna dijagnoza pregledom bubne opne. Kod blažih slučajeva moguće je pažljivo praćenje, dok određena deca imaju jasnu korist od antibiotske terapije.

Posle akutne upale tečnost iza bubne opne može određeno vreme zaostati bez aktivne infekcije. Ako se tegobe produže, sluh ostane oslabljen ili se upale često ponavljaju, potreban je ORL pregled i ciljano praćenje funkcije srednjeg uva i sluha.

Često postavljena pitanja

Da li svaka upala srednjeg uva mora da se leči antibiotikom?

Ne. Kod dece sa blagom kliničkom slikom i mogućnošću pouzdane kontrole često je moguće praćenje tokom 48–72 sata. Potreba za antibiotikom zavisi od uzrasta, težine simptoma, jednostrane ili obostrane upale, prisustva otoreje i drugih faktora.

Da li bol u uvu znači da dete ima akutni otitis?

Ne. Bol može nastati i zbog upale spoljašnjeg uva, problema sa Eustahijevom tubom, promena u grlu ili drugih razloga. Dijagnoza akutnog otitisa postavlja se pregledom bubne opne.

Koliko brzo bi dete trebalo da se oseća bolje?

Kod većine nekomplikovanih slučajeva simptomi počinju da se povlače tokom nekoliko dana. Ako se stanje pogoršava ili nema početnog poboljšanja posle 48–72 sata, potreban je ponovni pregled.

Šta znači kada iz uva počne da curi sekret?

Kod akutnog otitisa sekret može ukazivati na perforaciju bubne opne, mada postoje i drugi uzroci otoreje. Takvo uvo treba pregledati, a terapija zavisi od nalaza.

Da li bubna opna zaraste nakon perforacije?

Male perforacije koje nastanu tokom akutnog otitisa najčešće spontano zarastaju. Potrebna je kontrola kako bi se potvrdilo da se bubna opna zatvorila i da je srednje uvo uredno.

Da li tečnost iza bubne opne nakon upale znači da je potreban novi antibiotik?

Ne. Sekret može ostati nedeljama nakon što je akutna infekcija prošla i sam po sebi nije znak da je potrebna nova antibiotska terapija.

Kada treba uraditi timpanometriju?

Timpanometrija je posebno korisna kada se sumnja da je nakon upale ostala tečnost u srednjem uvu, kada je sluh oslabljen ili se upale ponavljaju. Nije obavezna posle svake pojedinačne, uredno izlečene epizode.

Kada se razmatraju aeracione cevčice?

Kod učestalih upala odluka zavisi i od toga da li između epizoda postoji tečnost u srednjem uvu. Cevčice se takođe mogu razmatrati kod dugotrajnog sekretornog otitisa uz dokumentovane smetnje sluha ili druge značajne simptome.

Da li treći krajnik može doprineti čestim upalama uva?

Može. Uvećan ili hronično izmenjen adenoid može doprineti poremećaju ventilacije srednjeg uva i čestim otitisima kod određene dece, ali njegovo postojanje ne znači automatski da je potrebna operacija.

Može li akutna upala srednjeg uva oštetiti sluh?

Tokom i neposredno nakon upale sluh može biti privremeno oslabljen zbog tečnosti u srednjem uvu. Kod većine dece normalizuje se nakon povlačenja sekreta. Dugotrajan sekret ili ponavljane upale zahtevaju kontrolu sluha.