Procenjeno vreme čitanja: 4 минута
Otežano razumevanje, ponavljanje pitanja, odgovori koji nisu adekvatni za postavljena pitanja, poteškoće u vođenju konverzacije, socijalna izolacija.
- Nagluvost ili demencija?
- I nagluvost i demencija!
Veoma slična simptomatologija između nagluvosti kod starijih osoba i demencije nije slučajna jer su oba stanja veoma blisko povezana.
Nagluvost i kognitivne sposobnosti
Odrasle osobe sa nagluvostima žale se pre svega na otežano razumevanje govora što dovodi do znatno otežanije komunikacije i vođenje spontane konverzacije. Njihovi sagovornici često, bez ustezanja, daju do znanja da su se umorili od verbalne komunikacije sa njima. Nagluva osoba iz tog razloga svesno ili nesvesno izbegava druženja sa većim brojem osoba i na taj način se samoizoluje, biva usamljena i skloni depresiji. Usamljenost i depresija inače raste sa svakom decenijom, ali i sa stepenom i dužinom trajanja nagluvosti. Povezanost između depresije i senzornog gubitka pokazala se kroz poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i društveni angažman. Samoizolacija nadalje dovodi do razvoja kognitivnih problema i problema u pamćenju.
Demencija
U svetu danas živi oko 50 miliona ljudi sa demencijom. Procenjuje se da će do 2050 demenciju imati 150 miliona ljudi.
Lancet komisija je 2017. godine detektovala faktore rizika za demenciju: oštećenje sluha, niži stepen obrazovanja, hipertenzija, pušenje, gojaznost, depresija, fizička neaktivnost, dijabetes, slabi društveni kontakt, prekomerna konzumacija alkohola, traumatske povrede mozga i zagađenje vazduha. Izbegavanjem navedenih faktora rizika ili njihovo lečenje može prevenirati ili odložiti nastanak demencije kod skoro polovine pacijenata.
Nagluvost i demencija
Kod 40% pacijenata koji imaju demenciju detektovani su navedeni faktori rizika za demenciju. Među njima najčešća je nagluvost koju prati i socijalna izolacija. Nagluvost srednjeg stepena može povećati rizik od demencije i do tri puta, dok nekorigovana nagluvost teškog stepena povećava rizik od demencije do 5 puta u odnosu na one koji nemaju oštećenje sluha
Upotreba slušnih aparata omogućava bolje razumevanje govora i poboljšava kognitivne kapacitete kod osoba sa obostranim gubitkom sluha.
Gubitak sluha nije simptom demencije. Lečenje gubitka sluha može smanjiti rizik od demencije.
Često postavljana pitanja
Da li je otežano razumevanje govora znak demencije?
Ne mora biti. Otežano razumevanje govora vrlo često je posledica nagluvosti, a ne poremećaja pamćenja ili razmišljanja.
Kako razlikovati nagluvost od demencije?
Kod nagluvosti osoba ne čuje ili ne razume jasno šta je rečeno, ali kada pravilno čuje informaciju – može je razumeti i zapamtiti. Kod demencije postoji poremećaj pamćenja i obrade informacija čak i kada je sluh uredan.
Da li nagluvost povećava rizik od demencije?
Da. Nekorigovana nagluvost povezana je sa povećanim rizikom od razvoja kognitivnog pada i demencije, posebno kod srednjeg i teškog stepena oštećenja sluha.
Zašto nagluvost utiče na pamćenje?
Kada je razumevanje govora otežano, mozak ulaže dodatni napor da „dešifruje“ zvuk, što smanjuje kapacitet za pamćenje i druge kognitivne funkcije. Dugotrajna socijalna izolacija dodatno pogoršava stanje.
Da li slušni aparat može smanjiti rizik od demencije?
Istraživanja pokazuju da adekvatno korigovana nagluvost poboljšava komunikaciju i može usporiti kognitivni pad.
Da li je gubitak sluha simptom demencije?
Ne. Gubitak sluha je poseban medicinski problem, ali može doprineti razvoju kognitivnih tegoba ako se ne leči.
Kada treba proveriti sluh kod starijih osoba?
Ako primećujete ponavljanje pitanja, pogrešne odgovore ili povlačenje iz društva, preporučuje se ORL pregled i audiološka dijagnostika.
Može li rana rehabilitacija sluha pomoći?
Da. Pravovremena upotreba slušnih aparata i održavanje socijalne aktivnosti imaju važnu ulogu u očuvanju kognitivnih funkcija.
