Procenjeno vreme čitanja: 4 минута

Prvih hiljadu dana od začeća do navršene druge godine života od presudnog je značaja za razvoj deteta .

U prvih hiljadu dana mozak dostiže 80% veličine odrasle osobe. U tom periodu se formira svake sekunde po 1000 sinapsi, odnosno konekcija između nervnih ćelija. Što se ranije krene sa stimulacijom postoji veća šansa da deca ne budu samo srećnija, već imaju i bolje kognitivne kapacitete i šansu da žive puniji i produktivniji život. U ranom uzrastu stimulacija podrazumeva pričanje, čitanje i igranje. U toku dana treba izdvojiti najmanje jedan sat za direktnu interakciju sa detetom i znatno limitirati vreme provedeno pred ekranom.

Mozak

Mozak je dinamički samoorganizujući sistem čiji je razvoj uslovljen recipročnim iskustvima između neuralne aktivnosti i stimulacija iz okruženja. Senzorni sistem, najvećim delom vid i sluh, omogućava komunikaciju sa spoljašnjom sredinom. Ali i ta komunikacija mora biti sa merom.

Najčešća greška

Senzorna stimulacija mnoštvom šarenih pokretnih likova i veselom razdraganom muzikom, kao što se može videti u animiranim filmovima podiže prag senzibiliteta. Takvoj deci svakodnevni svet je siv i bezličan, nedovoljan da pobudi njihovo interesovanje. Kod neke od dece desiće se nemogućnost u razumevanju govora i poteškoće u izražavanju i pamćenju reči, odnosno razvojna disfazija. Kod ovakve dece često se viđaju sterotipije, deficit pažnje, naročito za sadržaje koje pokušavate da mu nametnete i hiperaktivnost. Ponekad je uzrok nerazvijanja govora i oboljenje iz autističnog spektra koje se u ranoj fazi ne može uvek sa sigurnošću razlikovati od razvojne disfazije.

Nerazvijanje govora

Ukoliko postoji nagluvost razvoj mozga neće biti očekivan, odnosno neće se razviti slušni centri, a posledično ni centri za govor, jezik, motorno planiranje, pažnju.
Nerazvijanje govora je zajednički činilac razvojne disfazije i nagluvosti. Iz tog razloga neophodno je kod svakog deteta koje nema adekvatni razvoj govora proveriti stanje sluha, čak i ukoliko je dete „prošlo“ skrining sluha u porodilištu.

Primenom slušnih aparata ili kohlearnog implanta kod gluve i nagluve dece omogućava se ne samo razvoj slušnih centara nego i dalji razvoj kognitivnih funkcija. Za postizanje optimalnih rezultata potrebni su redovni logopedski ili surdološki tretmani.

Poseta defektologu

Ako je sluh kod deteta koje ne razvija govor uredan potrebno je obratiti se psihologu, defektologu i logopedu. Defektolog će kod deteta raditi psihomotornu reedukaciju, smanjiti hiperaktivnost i navežbati pažnju. Razvijena pažnja deteta glavni je preduslov za logopedske tretmane kojima se postiže razvoj govora.
U svakom slučaju, bez obzira na uzrok nerazvijanja govora, nikako ne treba čekati. Sa prvom sumnjom da postoji bilo kakav problem odmah se javiti lekaru na pregled i držati se maksime što ranije – to bolje.

Često postavljana pitanja

Zašto su prvih 1000 dana života toliko važni?

U tom periodu mozak dostiže oko 80% veličine odrasle osobe i formira se ogroman broj sinapsi. To je vreme najveće plastičnosti mozga i najbolja prilika za optimalan razvoj deteta.

Kako pravilno stimulisati dete u ranom uzrastu?

Najvažnija je direktna interakcija – pričanje, čitanje, pevanje i igra. Preporučuje se svakodnevno najmanje jedan sat kvalitetnog vremena bez telefona i televizora.

Da li previše ekrana može štetiti razvoju?

Da. Prekomerna senzorna stimulacija brzim slikama i glasnim zvukovima može podići prag senzibiliteta, smanjiti pažnju i otežati razvoj govora.

Kada treba posumnjati na problem u razvoju govora?

Ako dete kasni sa prvim rečima, ne reaguje na ime, ne razume jednostavne naloge ili ne uspostavlja adekvatnu komunikaciju, potrebno je uraditi procenu.

Da li je uvek problem u govoru ili može biti u sluhu?

Nerazvijanje govora može biti posledica nagluvosti. Zbog toga je neophodno proveriti sluh kod svakog deteta sa kašnjenjem u govoru, čak i ako je prošlo skrining u porodilištu.

Šta ako je sluh uredan?

U tom slučaju potrebno je uključiti psihologa, defektologa i logopeda kako bi se procenila pažnja, psihomotorni razvoj i započela adekvatna terapija.

Da li se razvojna disfazija može pomešati sa autizmom?

U ranom uzrastu ponekad je teško razlikovati razvojnu disfaziju od poremećaja iz autističnog spektra, zbog čega je važna stručna procena.

Može li rana intervencija promeniti tok razvoja?

Da. Rana dijagnostika i rana stimulacija značajno povećavaju šanse za optimalan razvoj govora, kognitivnih funkcija i socijalnih veština.

Koje je najvažnije pravilo za roditelje?

Ne čekati. Kod prve sumnje na kašnjenje u razvoju potrebno je javiti se lekaru i započeti dijagnostiku. Što ranije – to bolje.