Očekivano vreme čitanja: 4 минута
Zujanje u ušima, ili tinitus, predstavlja percepciju zvuka bez spoljašnjeg izvora. Pacijenti ga opisuju kao šum, pištanje, brujanje ili pulsiranje. Iako se često doživljava kao izolovan problem, tinitus je simptom koji može poticati iz unutrašnjeg uha, ali i iz centralnog nervnog sistema. Zato zahteva pažljivu dijagnostičku procenu.
Tinitus može biti subjektivan, kada ga čuje samo pacijent, što je najčešći slučaj, ili objektivan, kada postoji realan zvučni izvor, najčešće vaskularnog porekla. Može biti obostran, ali posebno kliničko značenje ima jednostrano zujanje u uhu.
Etiologija tinitusa
Najčešći uzrok je senzoneuralno oštećenje sluha izazvano bukom ili starenjem. Dolazi do oštećenja senzornih ćelija u unutrašnjem uvu i poremećaja prenosa signala ka mozgu. Tinitus se može javiti i kod zapaljenja srednjeg uha, cerumena, otoskleroze, Menierove bolesti, barotraume ili akutnog gubitka sluha. Tada je često praćen pritiskom u uhu, padom sluha ili vrtoglavicom.
Pulsirajući tinitus, koji je sinhron srčanom ritmu, može biti povezan sa hipertenzijom, aterosklerozom, vaskularnim malformacijama ili tumorima vaskularnog porekla. U tim slučajevima potrebna je dodatna vaskularna obrada.
Posebnu pažnju zahteva jednostrano i progresivno zujanje u uhu, naročito ako je praćeno asimetričnim padom sluha ili nestabilnošću. Tada je potrebno isključiti centralne uzroke kao što su vestibularni švanom, tumori zadnje lobanjske jame, demijelinizacione bolesti ili vaskularne lezije. Iako su ređi, ovi uzroci moraju biti isključeni. Jednostrani tinitus sa asimetrijom na audiometriji predstavlja indikaciju za magnetnu rezonancu.
Centralna neuroplastičnost i hronični tinitus
Kod mnogih pacijenata početni uzrok potiče iz unutrašnjeg uha, ali trajanje simptoma zavisi od promena u mozgu. Kada je ulaz zvučnih informacija smanjen, mozak pokušava da nadoknadi „nedostatak signala“ pojačanjem sopstvene aktivnosti. Dolazi do reorganizacije tonotopskih mapa u auditivnom korteksu i povećane spontane neuralne aktivnosti. Taj pojačani signal pacijent doživljava kao trajni zvuk.
U proces su uključene i strukture limbičkog sistema koje regulišu emocije, kao i autonomni nervni sistem. Zato tinitus nije samo auditivni fenomen, već i emocionalno obojen simptom. Što je veća anksioznost i fokus na zvuk, percepcija postaje intenzivnija. Formira se začarani krug između auditivnih centara i sistema za regulaciju emocija i pažnje. Hronični tinitus je zato poremećaj neuralne mreže, a ne samo problem uha.
Dijagnostika zujanja u ušima
Dijagnostika počinje detaljnom anamnezom. Procenjuju se trajanje, karakter, jednostrana ili obostrana lokalizacija i eventualna povezanost sa pulsom. Sledi ORL pregled i tonalna i govorna audiometrija kao i određivanje frekvencije i intenziteta tinitusa. Intenzitet tinitusa, inače nikada nije glasniji od 15 dB što odgovara zujanju komarca pored glave.
Ako postoji asimetrija sluha ili jednostrani progresivni tinitus, indicirana je magnetna rezonanca radi isključivanja retrokohelarnog ili centralnog uzroka. Kod pulsirajućeg tinitusa razmatra se dodatna vaskularna dijagnostika.
Cilj nije samo potvrditi tinitus, već isključiti ozbiljan uzrok i razlikovati benigno stanje od patologije koja zahteva dalju obradu.
Zaključak
Zujanje u ušima ima širok spektar uzroka, od benignih perifernih promena do retkih centralnih patologija. Jednostrani tinitus sa asimetrijom sluha zahteva temeljnu obradu. Razumevanje centralne neuroplastičnosti objašnjava zašto tinitus može trajati i nakon stabilizacije perifernog oštećenja.
Terapija zujanja u ušima biće tema posebnog bloga..
Često postavljana pitanja
Da li je zujanje u ušima opasno?
U većini slučajeva nije životno ugrožavajuće, ali zahteva procenu, posebno ako je jednostrano ili progresivno.
Kada je jednostrano zujanje razlog za brigu?
Kada je praćeno padom sluha, nestabilnošću ili neurološkim simptomima, potrebna je dodatna dijagnostika.
Da li tinitus znači da imam tumor?
Uglavnom ne, ali kod asimetrije sluha radi se magnetna rezonanca radi isključivanja retkih uzroka.
Zašto se tinitus pojačava u tišini?
U nedostatku spoljašnjih zvukova mozak intenzivnije registruje sopstvenu neuralnu aktivnost.
Da li stres može pogoršati tinitus?
Može pojačati percepciju simptoma kroz uticaj na centralne i emocionalne centre.
Koje pretrage su potrebne?
Osnovu čine ORL pregled i audiometrija, a po potrebi i neuroradiološka obrada.
