Očekivano vreme čitanja: 11 минута

Krvarenje iz nosa, odnosno epistaksa, česta je tegoba i u većini slučajeva nije znak ozbiljne bolesti. Može se javiti kod dece, odraslih i starijih osoba, tokom prehlade, alergije, suvog vazduha, nakon čačkanja nosa, povrede ili zbog osetljive sluznice. Nekada se pojavi samo nekoliko kapi krvi, a nekada krvarenje izgleda dramatično i pacijenta veoma uplaši.

Najčešće krvarenje potiče iz prednjeg dela nosne pregrade, gde se nalazi gusta mreža sitnih krvnih sudova. Ti krvni sudovi mogu lako prokrvariti kada je sluznica suva, upaljena ili povređena. Međutim, krvarenje iz nosa ne treba uvek potceniti. Ako se ponavlja, traje dugo, javlja jednostrano, ako je obilno ili ako je udruženo sa krvavim sekretom, zapušenošću nosa, bolom ili opštom slabošću, potreban je ORL pregled.

Cilj pregleda nije samo da se zaustavi trenutno krvarenje, već da se utvrdi zašto se ono javlja i da se spreči ponavljanje.

Zašto dolazi do krvarenja iz nosa?

Nosna sluznica je bogato prokrvljena i svakodnevno je izložena vazduhu, promenama temperature, suvoći, alergenima, virusima, bakterijama i mehaničkoj iritaciji. Zbog toga sitni krvni sudovi mogu lako popucati.

Najčešći uzroci su suva sluznica nosa, čačkanje nosa, jako duvanje nosa, prehlada, alergijski rinitis, upotreba sprejeva i kapi za nos, povreda nosa, povišen krvni pritisak, lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi i poremećaji koagulacije. Kod dece su česti uzroci suva sluznica, čačkanje nosa i infekcije. Kod starijih osoba treba obratiti pažnju na krvni pritisak, lekove protiv zgrušavanja krvi i opšte zdravstveno stanje.

Krvarenje može biti prednje ili zadnje. Prednje krvarenje je češće i obično se lakše zaustavlja. Zadnje krvarenje je ređe, ali može biti obilnije, krv se sliva niz ždrelo i češće zahteva medicinsku intervenciju.

Kako pravilno zaustaviti krvarenje iz nosa?

Kada nos prokrvari, najvažnije je ostati smiren i pravilno primeniti prvu pomoć. Pacijent treba da sedne, blago se nagne napred i da diše na usta. Glavu ne treba zabacivati unazad, jer tada krv otiče u ždrelo, može izazvati mučninu, povraćanje, kašalj ili osećaj gušenja.

Mekani deo nosa treba pritisnuti prstima, neposredno ispod koštanog dela, i držati pritisak bez proveravanja na svakih nekoliko sekundi. Pritisak na nos treba da traje nekoliko minuta.

Ako krvarenje ne staje, pritisak se može ponoviti. Ukoliko krvarenje iz nosa ne prestane u roku od 30 minuta, ako je količina krvi veća od očekivane, ako se osoba oseća slabo ili ošamućeno, ili ako je krvarenje nastalo posle pada ili povrede lica treba potražiti pomoć lekara.

Šta ne treba raditi?

Najčešća greška je zabacivanje glave unazad. To ne zaustavlja krvarenje, već samo preusmerava krv ka grlu i želucu. Ne treba ležati ravno, ne treba stavljati duboko maramice ili vatu u nos bez saveta lekara i ne treba stalno proveravati da li je krvarenje stalo, jer se tako prekida stvaranje ugruška.

Posle zaustavljanja krvarenja ne treba odmah duvati nos, čačkati nos, piti vruće napitke, naporno vežbati, dizati teret ili se saginjati. Sluznici treba dati vremena da se smiri i da se ugrušak stabilizuje. Ako se krvarenje ponavlja, ne treba mesecima koristiti kapi za nos ili razne lokalne preparate bez pregleda.

Suva sluznica nosa i pucanje kapilara

Suva sluznica je jedan od najčešćih uzroka krvarenja iz nosa. To se često dešava zimi, u prostorijama sa grejanjem, kod osoba koje borave u suvom vazduhu, kod dece koja čačkaju nos i kod pacijenata koji koriste određene sprejeve ili kapi za nos.

Kada je sluznica suva, stvaraju se kruste. Pacijent oseća zapušenost, svrab, peckanje ili potrebu da očisti nos. Uklanjanjem krusta lako se povredi krvni sud i nastane krvarenje. U tim slučajevima pomoć mogu biti vlaženje sluznice fiziološkim rastvorom, gelovima ili mastima koje lekar preporuči, ovlaživanje vazduha i izbegavanje čačkanja nosa.

Ako krvarenje stalno dolazi iz iste tačke, ORL lekar može videti mesto pucanja kapilara i, ako je potrebno, uraditi lokalnu kauterizaciju.

Alergija, rinitis i infekcije

Alergijski rinitis i prehlade mogu doprineti krvarenju iz nosa. Kod alergije pacijent često kija, trlja nos, ima svrab, curenje i zapušenost nosa. Sluznica je otečena i osetljiva, a često duvanje nosa dodatno je povređuje.

Kod infekcija se javljaju otok, sekret, kruste i iritacija. Ako pacijent jako duva nos ili pokušava da ukloni kruste, može se pojaviti krvav sekret. Krvarenje tada najčešće nije obilno, ali ako se ponavlja ili je jednostrano, potrebno je pregledati nos.

Važno je razlikovati obično krvarenje iz iritirane sluznice od krvavog sekreta koji traje, naročito ako se javlja samo iz jedne nozdrve.

Kapi za nos i krvarenje

Dekongestivne kapi i sprejevi za brzo otpušavanje nosa mogu pomoći kratkotrajno, ali ako se koriste duže od nekoliko dana, mogu oštetiti sluznicu i dovesti do medikamentoznog rinitisa. Sluznica tada postaje sve više otečena, suva, nadražena i sklona krvarenju.

I nazalni kortikosteroidni sprejevi, koji su važni u lečenju alergijskog rinitisa i polipa, mogu izazvati lokalnu iritaciju ili krvarenje ako se nepravilno koriste. Sprej ne treba usmeravati ka nosnoj pregradi, već blago bočno, prema spoljašnjem zidu nosa. Ako se uz terapiju javlja učestalo krvarenje, treba proveriti tehniku primene i stanje sluznice.

Krvarenje iz jedne nozdrve

Povremeno krvarenje iz jedne nozdrve često potiče iz male ranice ili kapilara u prednjem delu nosa. Međutim, dugotrajno ili ponavljano jednostrano krvarenje zahteva pregled. Posebno ako postoji jednostrana zapušenost, krvav sekret, neprijatan miris, bol, kruste, gubitak mirisa ili osećaj pritiska.

Kod dece jednostrani krvav ili neprijatan sekret može ukazivati na strano telo u nosu. Kod odraslih je potrebno isključiti lokalne promene u nosu, polipe, hroničnu upalu, povrede sluznice i ređe ozbiljnije uzroke. Endoskopija nosa omogućava detaljan pregled delova nosa koji se ne vide običnim pregledom.

Krvarenje iz nosa kod dece

Kod dece je krvarenje iz nosa veoma često i najčešće nije opasno. Najčešći uzroci su čačkanje nosa, suva sluznica, prehlade, alergije i manje povrede. Krvarenje obično potiče iz prednjeg dela nosne pregrade i zaustavlja se pritiskom.

Roditelji treba da nauče dete da ne zabacuje glavu unazad, već da sedi nagnuto napred i da pritisne mekani deo nosa. Ako se krvarenja često ponavljaju, ako su obilna, ako dete lako dobija modrice, krvari iz desni, ima produženo krvarenje nakon manjih povreda ili postoji porodična sklonost krvarenju, potreban je pregled.

Krvarenje kod starijih osoba i pacijenata na lekovima

Kod starijih osoba krvarenje iz nosa može biti obilnije i teže zaustavljivo, naročito ako pacijent koristi lekove koji utiču na zgrušavanje krvi. To mogu biti antikoagulansi, antiagregaciona terapija ili drugi lekovi koji povećavaju sklonost ka krvarenju.

Važno je da pacijent ne prekida ove lekove samoinicijativno. Potrebno je javiti se lekaru, proveriti mesto krvarenja, krvni pritisak, opšte stanje i po potrebi laboratorijske analize. ORL lekar može zaustaviti lokalni izvor krvarenja, ali se terapija za srce, krvne sudove ili druge bolesti menja samo u dogovoru sa nadležnim lekarom.

Povišen krvni pritisak i krvarenje iz nosa

Povišen krvni pritisak može otežati zaustavljanje krvarenja i doprineti njegovom ponavljanju, naročito kod starijih pacijenata. Krvarenje iz nosa nije pouzdan način da se „oslobodi pritisak“, niti ga treba tako tumačiti.

Ako pacijent ima krvarenje iz nosa i visok pritisak, potrebno je zbrinuti krvarenje i proceniti opšte stanje. Dugoročno je važno dobro regulisati krvni pritisak, jer neregulisana hipertenzija povećava rizik za različite zdravstvene probleme.

Kada je potreban ORL pregled?

ORL pregled je potreban ako se krvarenje iz nosa ponavlja, ako je uvek iz iste nozdrve, ako je obilno, ako traje dugo, ako se krv sliva u grlo, ako postoji krvav sekret iz nosa, zapušenost, bol, neprijatan miris ili kruste. Pregled je potreban i ako pacijent koristi lekove za razređivanje krvi, ako ima povišen krvni pritisak ili ako postoje znaci poremećaja zgrušavanja.

Hitniji pregled je potreban ako krvarenje ne staje uprkos pravilnom pritisku, ako je količina krvi velika, ako se pacijent oseća malaksalo, bledo, ošamućeno, ako ima otežano disanje ili ako je krvarenje nastalo posle povrede nosa, lica ili glave.

Šta radi ORL lekar?

ORL lekar najpre procenjuje opšte stanje pacijenta i težinu krvarenja. Zatim pregledom nosa traži mesto krvarenja. Ako je izvor u prednjem delu nosa, često se može lokalno zbrinuti. U nekim slučajevima potrebna je kauterizacija, odnosno hemijsko ili električno zatvaranje krvnog suda koji krvari.

Ako je krvarenje jače ili se izvor ne vidi jasno, može biti potrebna tamponada nosa. Kod ponavljanih ili nejasnih krvarenja radi se endoskopija nosa, kojom se pregledaju dublji delovi nosne šupljine i nosnog sprata ždrela. Smernice navode kompresiju, vazokonstriktore, kauterizaciju i tamponadu kao osnovne metode lečenja epistakse, dok se kod složenijih slučajeva razmatraju endoskopsko podvezivanje krvnog suda ili interventna radiologija.

Kako sprečiti ponavljanje?

Prevencija zavisi od uzroka. Kod suve sluznice pomaže vlaženje nosa fiziološkim rastvorom, odgovarajućim gelovima ili mastima, ovlaživanje vazduha i izbegavanje čačkanja nosa. Kod alergije treba lečiti alergijsku upalu, ali pravilno koristiti sprejeve. Kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom važna je dobra regulacija pritiska. Kod osoba na antikoagulantnoj terapiji važno je redovno praćenje prema savetu lekara.

Ako se krvarenje stalno vraća iz iste tačke, ORL pregled može pokazati da li postoji kapilar koji treba kauterizovati ili lokalna promena koju treba dodatno obraditi.

Zaključak

Krvarenje iz nosa je često i najčešće nije opasno. Najčešći uzroci su suva sluznica, čačkanje nosa, prehlada, alergija, povreda, kapi za nos, povišen krvni pritisak i lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi. Ipak, krvarenje koje se ponavlja, traje dugo, obilno je, javlja se samo iz jedne nozdrve ili je udruženo sa krvavim sekretom, zapušenošću, bolom ili opštom slabošću zahteva pregled.

Pravilna prva pomoć je jednostavna: sesti, nagnuti se napred i pritisnuti mekani deo nosa 10 do 15 minuta. Glavu ne treba zabacivati unazad. Ako krvarenje ne prestaje, ako je obilno ili se pacijent oseća slabo, potrebno je hitno zbrinjavanje.

ORL pregled omogućava da se pronađe mesto krvarenja, zaustavi krvarenje i otkrije uzrok, posebno kada se epizode ponavljaju.

Često postavljena pitanja

Da li je krvarenje iz nosa opasno?

Najčešće nije, ali može biti ozbiljno ako je obilno, ne prestaje, često se ponavlja ili je praćeno slabošću, vrtoglavicom, otežanim disanjem ili povredom.

Šta prvo uraditi kada krene krv iz nosa?

Sedite, nagnite se blago napred, dišite na usta i pritisnite mekani deo nosa 10 do 15 minuta bez stalnog proveravanja.

Da li treba zabaciti glavu unazad?

Ne. Tada krv otiče u grlo i može izazvati mučninu, povraćanje, kašalj ili osećaj gušenja.

Kada treba hitno lekaru?

Ako krvarenje ne prestaje posle pravilnog pritiska, ako traje oko 30 minuta, ako je krvi mnogo, ako se osećate slabo ili ošamućeno, ili ako je krvarenje nastalo posle povrede.

Zašto mi često puca kapilar u nosu?

Najčešće zbog suve sluznice, čačkanja nosa, alergije, infekcije, krusti ili lokalno osetljivog krvnog suda u prednjem delu nosne pregrade.

Da li alergija može izazvati krvarenje iz nosa?

Može. Alergija dovodi do svraba, kijanja, trljanja nosa i otoka sluznice, što može povećati sklonost ka krvarenju.

Da li kapi za nos mogu izazvati krvarenje?

Mogu, posebno ako se dekongestivne kapi koriste dugo ili ako se nazalni sprejevi nepravilno usmeravaju ka nosnoj pregradi.

Šta znači krvarenje samo iz jedne nozdrve?

Često potiče iz jednog kapilara ili ranice, ali ako se ponavlja, traje ili je udruženo sa zapušenošću, krvavim sekretom, bolom ili neprijatnim mirisom, potreban je ORL pregled.

Šta je kauterizacija nosa?

Kauterizacija je postupak kojim se lokalno zatvara krvni sud koji krvari. Radi se kada lekar vidi mesto krvarenja i proceni da je to potrebno.

Da li smem sam da prekinem lekove za razređivanje krvi?

Ne. Te lekove ne treba prekidati bez dogovora sa lekarom. Ako krvarenje traje ili se ponavlja, treba se javiti lekaru radi procene.