Očekivano vreme čitanja: 7 минута

Ako vam se alergija stalno vraća, verovatno tražite trajnije rešenje. Mnogi pacijenti svake sezone imaju isti problem. Kijanje, zapušen nos i curenje sekreta često se ponavljaju. Kod nekih tegobe traju mesecima. Tada se prirodno postavlja pitanje: da li postoji terapija koja ne ublažava samo simptome?

Jedna od najvažnijih opcija jeste alergenska imunoterapija. Za razliku od standardnih lekova, ona kod pažljivo odabranih pacijenata može da utiče na samu alergijsku preosetljivost. Zbog toga se u savremenim smernicama smatra važnom terapijskom opcijom kod alergijskog rinitisa. (aaaai.org)

Šta je imunoterapija za alergiju?

Imunoterapija je oblik lečenja kod koga se organizam postepeno izlaže određenom alergenu. Cilj je da imuni sistem vremenom reaguje slabije. Drugim rečima, ne leči se samo posledica alergije. Pokušava se promeniti i sam način reagovanja organizma na alergen.

To je glavna razlika u odnosu na antihistaminike i sprejeve za nos. Ti lekovi ublažavaju simptome. Imunoterapija može da donese dugoročnije poboljšanje. Kod nekih pacijenata smanjuje i potrebu za stalnim uzimanjem terapije. (aaaai.org)

Kome se preporučuje imunoterapija?

Imunoterapija se najčešće razmatra kod pacijenata koji imaju potvrđen alergijski rinitis ili alergijski rinokonjunktivitis. Posebno je korisna kada su simptomi jaki, dugotrajni ili se često vraćaju. Razmatra se i kada standardna terapija ne daje dovoljno dobar efekat. Takođe je važna za pacijente koji žele da dugoročno smanje potrebu za lekovima. (aaaai.org)

Da bi imunoterapija imala smisla, mora da postoji jasna veza između simptoma i određenog alergena. Ta veza se potvrđuje razgovorom sa pacijentom, pregledom i testiranjem. Imunoterapija nije terapija za svakoga. Ona se uvodi tek kada je dijagnoza dobro postavljena i kada postoji realna korist za pacijenta.

Kada imunoterapija nije prvi izbor?

Imunoterapija nije pogodna za svakog pacijenta. Zato je stručna procena veoma važna. Poseban oprez potreban je kod osoba sa nekontrolisanom ili težom astmom. Oprez je potreban i kod pacijenata sa većim rizikom od ozbiljnih sistemskih reakcija. Savremeni pregledi naglašavaju da bezbednost i dobar izbor kandidata moraju biti u centru odluke o terapiji. (springer.com)

Zbog toga imunoterapiju ne treba posmatrati kao terapiju koja se uvodi na svoju ruku. Ona mora biti deo pažljivo planiranog lečenja.

Kako izgleda priprema pre početka terapije?

Pre početka imunoterapije potrebno je potvrditi da su tegobe zaista alergijske. Takođe je važno dokazati koji alergen izaziva simptome. Za to su važni anamneza, pregled i procena obrasca tegoba. Potrebna je i potvrda senzibilizacije na odgovarajući alergen.

U praksi priprema najčešće uključuje:

• razgovor o tegobama i njihovom trajanju
• procenu da li su simptomi sezonski ili prisutni tokom cele godine
• ORL pregled
• po potrebi endoskopski pregled nosa
• alergotestiranje

Važno je znati da pozitivan test nije dovoljan sam po sebi. Nalaz mora da odgovara kliničkoj slici. Tek kada se simptomi, pregled i testovi poklope, može se ozbiljno razmatrati imunoterapija.

Na koje alergije imunoterapija može da deluje?

Imunoterapija se najčešće koristi kod inhalacionih alergena. To su pre svega poleni i grinje kućne prašine. U određenim situacijama koristi se i kod drugih jasno definisanih alergena. (aaaai.org)

Da bi terapija bila uspešna, mora postojati dobra podudarnost između alergena i stvarnih simptoma pacijenta. Zato dobra dijagnostika ostaje ključ cele priče.

Kako se imunoterapija sprovodi?

Dva najčešća oblika su potkožna imunoterapija (SCIT) i sublingvalna imunoterapija (SLIT). Oba pristupa imaju mesto u savremenom lečenju. Izbor zavisi od vrste alergena, dostupnih preparata i procene šta je najbolje za konkretnog pacijenta.

Potkožna imunoterapija (SCIT)

Potkožna imunoterapija podrazumeva davanje alergena putem injekcija. Terapija se sprovodi u kontrolisanim uslovima. Obično postoji početna faza sa postepenim povećavanjem doze. Nakon toga sledi faza održavanja.

Kod nekih pacijenata poboljšanje se primećuje već u ranijoj fazi. Ipak, za pun efekat često je potrebno više vremena. Pošto postoje moguće sistemske reakcije, terapija se sprovodi pod medicinskim nadzorom. (aaaai.org)

Sublingvalna imunoterapija (SLIT)

Sublingvalna imunoterapija se primenjuje pod jezik. Najčešće je u obliku tableta. Nekim pacijentima je praktičnija jer ne zahteva redovne injekcije. Ipak, i ona traži dobru indikaciju, pravilno vođenje i redovno praćenje. Savremene preporuke podržavaju i SCIT i SLIT kod pažljivo odabranih pacijenata sa respiratornim alergijama. (springer.com)

Koliko traje imunoterapija?

Imunoterapija nije kratka terapija. To je važno odmah jasno reći pacijentu. Prema međunarodnim preporukama, najčešće traje najmanje 3 godine. U praksi se često sprovodi 3 do 5 godina. Cilj je da se postigne dugoročniji efekat i trajnija promena alergijskog odgovora. (aaaai.org)

Kada se mogu očekivati rezultati?

Rezultati ne dolaze isto brzo kod svih pacijenata. Kod nekih simptomi počinju da slabe ranije. Kod drugih je potrebno više meseci. Nekada je potrebno i do godinu dana terapije održavanja da bi korist postala jasno vidljiva. (aaaai.org)

Zato je važno pravilno postaviti očekivanja. Imunoterapija nije terapija za trenutno olakšanje. Njena uloga je da postepeno menja tok bolesti.

Da li je imunoterapija bezbedna?

Kada je pravilno indikovana i vođena, imunoterapija je bezbedna i korisna terapijska opcija. Ipak, kao i svaka ozbiljna medicinska terapija, može imati neželjene reakcije. Kod potkožne imunoterapije moguće su lokalne reakcije. Ređe se javljaju sistemske reakcije, uključujući i ozbiljnije alergijske reakcije. Zato su izbor pacijenta i praćenje od presudnog značaja.

Imunoterapija ili lekovi – šta je razlika?

Antihistaminici, intranazalni kortikosteroidi i ispiranje nosa ostaju osnova simptomatske terapije kod mnogih pacijenata. Oni ublažavaju tegobe i često dobro kontrolišu simptome. Međutim, imunoterapija se razlikuje po tome što može delovati na sam mehanizam alergijske preosetljivosti. Zbog toga je posebno važna kod ljudi koji godinama imaju iste tegobe ili stalno zavise od lekova.

Može li imunoterapija pomoći i kod drugih tegoba vezanih za alergiju?

Kod mnogih pacijenata alergijski rinitis ne znači samo kijanje i curenje nosa. Hronična upala sluznice može biti povezana sa lošijim snom, umorom i slabijom koncentracijom. Može se javiti i osećaj pritiska u licu ili zapušenosti ušiju. Kada se osnovna alergijska bolest bolje kontroliše, često se poboljšava i šira klinička slika.

Kada treba doći na pregled?

Pregled ima smisla ako imate:

• dugotrajno kijanje, svrab nosa i curenje sekreta
• upornu zapušenost nosa
• sezonske tegobe koje se redovno vraćaju
• slab efekat standardne terapije
• simptome koji remete san i svakodnevni život
• osećaj zapušenih ušiju ili druge pridružene tegobe

Pravi trenutak za razmatranje imunoterapije je onda kada postane jasno da se problem ponavlja ili traje. Tada pregled i dobra dijagnostika mogu pokazati da li ste kandidat za terapiju koja ide dalje od privremenog olakšanja.

Zaključak

Imunoterapija za alergijski rinitis nije brza ni univerzalna terapija. Ipak, kod pažljivo odabranih pacijenata može biti izuzetno vredna. Njena najveća prednost je to što ne deluje samo na simptome. Može da utiče i na sam tok alergijske bolesti. Zbog toga je posebno važna kod pacijenata sa upornim, izraženim ili ponavljanim tegobama.

Ako vam se alergija stalno vraća uprkos lekovima, sledeći korak ne bi trebalo da bude nasumično menjanje terapije. Mnogo je korisnije uraditi pregled i proceniti da li postoji jasna indikacija za imunoterapiju.

Često postavljena pitanja

Da li imunoterapija može trajno da izleči alergiju?

Ne može se unapred garantovati potpuno izlečenje kod svakog pacijenta. Ipak, imunoterapija može dovesti do dugotrajnog olakšanja i smanjene osetljivosti na alergene.

Koliko traje imunoterapija za alergijski rinitis?

Najčešće traje najmanje 3 godine. U praksi često traje 3 do 5 godina, u zavisnosti od tipa terapije i odgovora pacijenta.

Kada počinju prvi rezultati?

Kod nekih pacijenata ranije, a kod drugih tek nakon više meseci. Nekada je potrebno i do godinu dana terapije održavanja da bi korist postala jasno vidljiva.

Da li je imunoterapija bezbedna?

Jeste kada je pravilno indikovana i sprovedena uz stručni nadzor. Ipak, zahteva pažljiv izbor kandidata i praćenje zbog mogućih reakcija.

Da li moram da uradim testiranje pre imunoterapije?

Da. Odluka o imunoterapiji zasniva se na povezanosti simptoma sa konkretnim alergenom i na potvrdi senzibilizacije u okviru cele kliničke slike.