Procenjeno vreme čitanja: 4 минута
Akutna upala krajnika veoma je česta kod dece pretškolskog uzrasta i čest su razlog nekritične primene antibiotika.
Krajnici
Krajnici su limfno tkivo i čine deo Waldeyerevog limfnog prstena koji se nalazi na početku disajnog i digestivnog puta. Ovaj prsten sačinjavaju tri krajnika u nosnom spratu ždrela (poznat i kao „treći krajnik“ ili adenoidna vegetacija), dva nepčana krajnika i jedan jezični krajnik koji se nalazi na korenu jezika. Osnovna uloga krajnika je odbrana organizma od infektivnih uzročnika bolesti koji u organizam ulaze disanjem ili ishranom. Krajnici obrađuju anigene i prezentuju ih našem imunskom sistemu.
Upale krajnika
Akutna upala krajnika, naročito u dečjem uzrastu, predstavlja najčešći uzrok poseti lekaru. Sve upale krajnika nisu obavezno bakterijske i ne zahtevaju upotrebu antibiotika u lečenju. Veoma je važno antibiotike ordinirati samo u slučajevima bakterijskih upala. Primena antibiotika kod virusnih upala zaista ne skraćuje vreme oporavka deteta. Šta više, neracionalna upotreba antibiotika dovodi do pojave rezistencije bakterija koje na taj način postaju sve otpornije na antibiotike.
Virusna upala krajnika
Virusne akutne upale krajnika koje su znatno češće od bakterijskih, naročito kod dece uzrasta do 2 godine. Manifestuju se curenjem sekreta iz nosića, povišenom telesnom temperaturom i kašljem usled slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela. U tom slučaju terapija je obično simptomatska i podrazumeva toaletu nosića preparatima morske vode ili fiziološkim rastvorom i upotreba kapi za nos.
Bakterijska akutna upala krajnika
Povišena telesna temperatura (preko 38.5 stepeni Celzijusa), pojava beličastih naslaga na krajnicima, uvećani limfni čvorovi vrata i odsustvo kijanja i suzenja očiju znaci su koji bi mogli upućivati na bakterijsku upalu krajnika. Lekar će se odlučiti na primenu antibiotske terapije nekada samo na osnovu pregleda. U nekim slučajevima za definitivnu odluku biti potrebne i dodatne analize, kao što su: krvna slika, CRP i brzi bris na streptokok. Ukoliko se detetu prepiše antibiotik za streptokoknu upalu krajnika obavezno treba ordinirati i probiotik da bi se predupredio proliv. Već nakon jednog dana od započete antibiotske terapije dete nije zarazno i ne može preneti infekciju na osobe sa kojima je u kontaktu.
Često postavljana pitanja
Da li svaka upala krajnika zahteva antibiotik?
Ne. Većina upala krajnika kod dece, naročito mlađe od dve godine, virusnog je porekla i ne zahteva antibiotsku terapiju.
Kako razlikovati virusnu od bakterijske upale?
Virusnu upalu često prate curenje nosa, kašalj i kijanje. Bakterijsku upalu karakterišu visoka temperatura, bele naslage na krajnicima i uvećani limfni čvorovi vrata, bez tipičnih simptoma prehlade.
Da li bris ždrela mora uvek da se radi?
Ne mora. U tipičnim slučajevima lekar se može odlučiti za terapiju na osnovu kliničkog pregleda. U nejasnim situacijama koriste se brzi streptokokni test, krvna slika i CRP.
Zašto antibiotici ne pomažu kod virusne upale?
Antibiotici deluju isključivo na bakterije. Kod virusnih infekcija ne skraćuju trajanje bolesti i mogu doprineti razvoju rezistencije.
Da li je dete zarazno ako ima streptokoknu anginu?
Da. Međutim, nakon 24 sata pravilno sprovedene antibiotske terapije dete više nije zarazno.
Da li je potrebno davati probiotik uz antibiotik?
Preporučuje se, posebno kod dece, kako bi se smanjio rizik od proliva i poremećaja crevne flore.
Kada se treba javiti lekaru?
Ako dete ima temperaturu iznad 38,5 °C, otežano guta, odbija tečnost, ima izražen bol u vratu ili se simptomi pogoršavaju, potreban je lekarski pregled.
Da li česte upale krajnika znače da će biti potrebna operacija?
Ne nužno. Operacija se razmatra kod jasno definisanih kriterijuma rekurentnog bakterijskog tonzilitisa.
