Očekivano vreme čitanja: 10 минута

Svrab u uhu je veoma česta tegoba. Nekada je blag i prolazan, ali kod velikog broja pacijenata postaje uporan, dosadan i neprijatan. Pacijent tada obično pokušava da „reši problem“ štapićima za uši, noktima, ukosnicama, čačkalicama ili drugim predmetima. Kratkoročno to može doneti osećaj olakšanja, ali dugoročno često pogoršava stanje.

Spoljašnji slušni kanal je obložen tankom i osetljivom kožom. Ta koža nije predviđena za stalno mehaničko čišćenje i grebanje. Kada se ona iziritira, postaje suva, osetljiva, crvena i sklona sitnim povredama. Tada se stvara začarani krug: uho svrbi, pacijent ga čisti, čišćenje dodatno oštećuje kožu, a oštećena koža još više svrbi.

Zato je kod svraba u uhu važno ne lečiti samo simptom, već pronaći uzrok.

Zašto se javlja svrab u uhu?

Svrab u uhu može imati više uzroka. Nekada je posledica suve kože slušnog kanala, nekada preteranog čišćenja, a nekada znak upale, ekcema, alergijske reakcije ili gljivične infekcije. Važno je znati da svrab nije dijagnoza, već simptom.

Jedan od čestih razloga je preterano uklanjanje cerumena. Cerumen, odnosno ušna mast, nije prljavština koju treba stalno odstranjivati. On ima zaštitnu ulogu, podmazuje kožu slušnog kanala i pomaže da se ona ne isušuje. Kada se cerumen stalno uklanja, koža ostaje suva i nezaštićena, pa se lako javlja svrab.

Svrab se može javiti i kod osoba koje često koriste slušalice, čepiće za uši ili slušne aparate. Oni mogu zadržavati vlagu, menjati mikroklimu u slušnom kanalu, pritiskati kožu ili izazvati lokalnu iritaciju.

Kod nekih pacijenata uzrok je dermatološki problem: ekcem, seboreični dermatitis, kontaktna alergija ili hronični dermatitis spoljašnjeg slušnog kanala. Dermatitis slušnog kanala karakterišu svrab, perutanje, crvenilo i ljuskanje kože. Može nastati spontano ili kao kontaktna reakcija na kozmetiku, preparate, kapi, metal, plastiku, slušalice ili delove slušnog aparata.

Zašto stalno čišćenje pogoršava svrab?

Najčešća greška je pokušaj da se svrab reši još češćim čišćenjem. Pacijent ima osećaj da u uhu „nešto smeta“ i pokušava da to ukloni. Međutim, štapić često ne uklanja problem, već dodatno nadražuje kožu, potiskuje cerumen dublje i pravi sitne povrede.

U ušni kanal nikada se ne stavljaju štapići, ukosnice, čačkalice i slični predmeti, jer mogu povrediti kožu slušnog kanala, oštetiti bubnu opnu ili izazvati druge tegobe.

Kod svraba u uhu to je posebno važno. Svaka mikrotrauma kože otvara vrata za bakterije i gljivice. Ako se tome doda vlaga, znojenje, kupanje, bazen ili nepravilna upotreba kapi, rizik od upale spoljašnjeg uva postaje veći.

Drugim rečima, što se uho više „čačka“, veća je šansa da se običan svrab pretvori u upalu.

Ekcem i suva koža slušnog kanala

Ekcem uha je jedan od najčešćih razloga hroničnog svraba. Pacijent obično opisuje suv osećaj u uhu, perutanje, povremeno peckanje i potrebu da stalno čisti uho. Nekada se promene vide i na ulazu u slušni kanal ili na ušnoj školjci.

Kod ekcema problem nije u prljavštini, nego u zapaljenju i osetljivosti kože. Zato agresivno čišćenje ne pomaže. Naprotiv, ono uklanja zaštitni sloj i dodatno iritira kožu.

Kod ovih pacijenata ORL pregled je važan zato što se mora razlikovati ekcem od gljivične infekcije, bakterijske upale ili cerumenskog čepa. Lečenje nije isto. Ono što pomaže kod ekcema ne mora pomoći kod otomikoze, a nekontrolisana upotreba kapi može pogoršati nalaz.

Otomikoza – gljivice u uhu

Otomikoza je gljivična infekcija spoljašnjeg slušnog kanala. Pacijenti je često opisuju kao jak, uporan svrab u uhu, osećaj vlažnosti, zapušenost, punoću, perutanje, nelagodnost, a ponekad i bol. Može se javiti i sekret iz uha različitog izgleda. Kod nekih pacijenata dolazi do slabijeg sluha, naročito ako se u kanalu nakupi gljivični sadržaj i zapuši prolaz zvuka. Cleveland Clinic navodi da otomikoza može izazvati svrab, bol, osećaj punoće, sekret, zujanje i oslabljen sluh.

Otomikoza se češće javlja kada je slušni kanal vlažan, kada se koža često povređuje čišćenjem, posle kupanja, kod pojačanog znojenja, kod osoba koje koriste slušne aparate ili čepiće za uši, kao i nakon nepravilne ili produžene upotrebe antibiotskih kapi. Gljivice vole vlagu, toplotu i oštećenu kožnu barijeru.

Važno je naglasiti da otomikoza nije znak loše higijene. Često je upravo suprotno: javlja se kod osoba koje previše čiste uši i time naruše prirodnu zaštitu slušnog kanala.

Kako se otomikoza razlikuje od običnog svraba?

Običan svrab zbog suve kože može biti blag, povremen i bez sekreta. Kod otomikoze je svrab često intenzivniji, uporniji i praćen osećajem vlažnosti, punoće ili zapušenosti. Nekada se javlja neprijatan osećaj u uhu, perutanje, sekret ili bol.

Ipak, pacijent ne može pouzdano sam da razlikuje ekcem, cerumen, bakterijsku upalu i otomikozu. Za to je potreban pregled slušnog kanala. ORL lekar otoskopom ili mikroskopom vidi da li postoji gljivični sadržaj, crvenilo, otok, cerumen, oštećenje kože ili promena na bubnoj opni.

To je važno jer se lečenje razlikuje. Kod otomikoze nije dovoljno „nakapati nešto za uho“. Najčešće je potrebno pažljivo čišćenje slušnog kanala, uklanjanje gljivičnog sadržaja i odgovarajuća lokalna terapija. Merck Manual navodi da gljivični otitis externa zahteva temeljno čišćenje slušnog kanala i primenu antimikotične terapije, uz oprez ako postoji perforacija bubne opne.

Upala spoljašnjeg uva

Svrab može biti i rani znak upale spoljašnjeg uva. Kasnije se mogu javiti bol, otok, crvenilo, sekret, osetljivost pri dodiru ušne školjke ili pri pritisku na tragus. Ako slušni kanal oteče, sluh može biti privremeno oslabljen.

Akutni spoljašnji otitis najčešće je bakterijski, ali može biti i gljivični. Vlaga, povreda kože i agresivno čišćenje su važni faktori rizika.

Zato pacijent sa svrabom koji prelazi u bol, zapušenost, sekret ili otok ne treba da nastavi samostalno čišćenje, već treba da se javi na pregled.

Slušalice, čepići i slušni aparati

Slušalice koje ulaze u slušni kanal mogu doprineti svrabu na nekoliko načina. Mogu mehanički iritirati kožu, zadržavati vlagu, pojačavati znojenje i unositi nečistoće ako se ne čiste redovno. Kod osoba koje ih nose satima, koža slušnog kanala može postati osetljivija.

Čepići za uši takođe mogu izazvati problem, posebno ako se koriste često, ako se guraju duboko, ako nisu čisti ili ako potiskuju cerumen. Kod plivača čepići mogu biti korisni, ali kod nekih osoba mogu zadržati vlagu i izazvati iritaciju.

Kod korisnika slušnih aparata svrab može nastati zbog cerumena, pritiska olive, alergijske reakcije na materijal, loše ventilacije slušnog kanala ili gljivične infekcije. Ako pacijent sa slušnim aparatom ima svrab, zapušenost, vlaženje ili pištanje aparata, treba proveriti i aparat i uho.

Šta ne treba raditi kada svrbi uho?

Ne treba gurati štapiće duboko u uho. Ne treba koristiti ukosnice, nokte, čačkalice, pincete ili druge predmete. Ne treba samoinicijativno koristiti antibiotske ili kortikosteroidne kapi, posebno ako postoji sumnja na oštećenje bubne opne, curenje iz uha ili ranija operacija uva.

Ne treba ni stalno ispirati uho. Voda može dodatno omekšati kožu, povećati vlažnost i pogoršati otomikozu ili spoljašnji otitis. Kod sumnje na perforaciju bubne opne ili infekciju, ispiranje može biti rizično.

Najvažnije je prekinuti začarani krug: svrab — čišćenje — iritacija — još jači svrab.

Kako se leči svrab u uhu?

Lečenje zavisi od uzroka. Ako je problem suva koža ili ekcem, terapija je usmerena na smanjenje iritacije i upale kože. Ako postoji cerumenski čep, potrebno ga je bezbedno ukloniti. Ako postoji otomikoza, potrebno je čišćenje slušnog kanala i antimikotična terapija. Ako postoji bakterijska upala spoljašnjeg uva, lečenje je drugačije.

Zbog toga je pregled ključan. Isti simptom — svrab — može imati potpuno različite uzroke.

Kod otomikoze je često potrebno više od jedne kontrole, jer se gljivični sadržaj može vraćati ako kanal ostane vlažan ili ako se terapija prekine prerano. Takođe je važno da pacijent tokom lečenja ne kvasi uho i ne čisti ga sam.

Kada treba otići kod ORL lekara?

ORL pregled je potreban ako svrab traje duže, ako se ponavlja, ako postoji bol, zapušenost, sekret, neprijatan miris, slabiji sluh, zujanje, osećaj vlažnosti ili ako je pacijent već koristio kapi bez poboljšanja. Pregled je posebno važan kod dece, korisnika slušnih aparata, osoba sa dijabetesom, osoba sa ranijim operacijama uva i pacijenata koji imaju curenje iz uha.

Ako se svrab javlja stalno i tera pacijenta da svakodnevno čisti uho, to je već znak da treba pronaći uzrok.

Zaključak

Svrab u uhu nije uvek bezazlen, ali najčešće nije ni razlog za paniku. Problem nastaje kada pacijent pokušava da ga reši stalnim čišćenjem. Spoljašnji slušni kanal ima osetljivu kožu i prirodnu zaštitu. Kada se ta zaštita naruši, nastaju suvoća, ekcem, iritacija, cerumenski čep, upala ili otomikoza.

Zato je najvažnija poruka jednostavna: uho ne treba stalno čistiti iznutra. Ako svrab traje, ponavlja se ili je praćen zapušenošću, bolom, sekretom ili slabijim sluhom, potreban je ORL pregled. Tek kada se vidi slušni kanal i bubna opna, može se znati da li je u pitanju suva koža, cerumen, ekcem, bakterijska upala ili gljivična infekcija.

Često postavljena pitanja

Zašto me svrbi uho?

Svrab u uhu može nastati zbog suve kože, preteranog čišćenja, cerumena, ekcema, alergijske reakcije, slušalica, slušnih aparata, bakterijske upale ili otomikoze.

Da li je svrab u uhu znak gljivica?

Može biti, ali nije uvek. Otomikoza često izaziva jak i uporan svrab, osećaj vlažnosti, zapušenost, perutanje, sekret i ponekad slabiji sluh.

Šta je otomikoza?

Otomikoza je gljivična infekcija spoljašnjeg slušnog kanala. Najčešće se javlja kada je kanal vlažan, iritiran ili oštećen preteranim čišćenjem.

Da li smem da čistim uho štapićima ako me svrbi?

Ne preporučuje se guranje štapića u slušni kanal. To može dodatno iritirati kožu, potisnuti cerumen dublje i povećati rizik od upale.

Da li svrab u uhu znači da je uho prljavo?

Ne. Svrab često nastaje upravo zbog preteranog čišćenja i uklanjanja prirodne zaštite kože slušnog kanala.

Da li slušalice mogu izazvati svrab u uhu?

Da. Slušalice mogu iritirati kožu, zadržavati vlagu i doprineti nakupljanju cerumena ili razvoju upale, naročito ako se koriste dugo i ne čiste redovno.

Da li slušni aparat može izazvati svrab?

Može. Uzrok može biti pritisak olive, cerumen, vlaga, alergijska reakcija na materijal ili infekcija spoljašnjeg slušnog kanala.

Kako se leče gljivice u uhu?

Najčešće je potrebno čišćenje slušnog kanala kod ORL lekara i lokalna antimikotična terapija. Ne preporučuje se samostalno lečenje bez pregleda.

Kada je svrab u uhu razlog za pregled?

Pregled je potreban ako svrab traje, ponavlja se, ako postoji bol, sekret, neprijatan miris, zapušenost, slabiji sluh, zujanje ili osećaj vlažnosti u uhu.

Šta mogu da uradim dok ne odem na pregled?

Najvažnije je da ne gurate predmete u uho, ne češete kanal i ne koristite kapi na svoju ruku ako imate bol, sekret, raniju operaciju uva ili sumnju na oštećenje bubne opne.