Očekivano vreme čitanja: 9 минута

Slušalice su postale deo svakodnevnog života. Koriste se u prevozu, tokom rada, u školi, na treningu, u šetnji, za telefonske razgovore, muziku, podkaste i video sadržaje. Za mnoge ljude one su praktične i neizbežne, ali uho nije predviđeno za višesatno izlaganje zvuku direktno u slušni kanal, niti za stalno zatvaranje kanala plastičnim, silikonskim ili gumenim nastavcima.

Problem najčešće ne nastaje zbog same činjenice da neko koristi slušalice, već zbog načina korišćenja: preglasno, predugo, uz lošu higijenu, tokom znojenja, posle tuširanja, u teretani ili u situacijama kada slušni kanal već ima cerumen, svrab, ekcem ili upalu.

Zato je važno razumeti tri glavna rizika: buku, iritaciju i infekcije spoljašnjeg uva, i cerumen.

Kako slušalice mogu da utiču na sluh?

Najveći rizik za sluh nije oblik slušalica, već jačina zvuka i trajanje slušanja. Glasna muzika ili drugi audio sadržaji mogu vremenom oštetiti osetljive ćelije unutrašnjeg uva. To oštećenje se najčešće ne dešava odjednom, već postepeno. Pacijent dugo može imati utisak da „dobro čuje“, a zatim primeti da teže razume govor u buci, da mora da pojača televizor ili da se javlja zujanje u ušima.

Posebno su problematične situacije u kojima osoba koristi slušalice u bučnom okruženju, na primer u autobusu, avionu, teretani ili na ulici. Pošto spoljašnja buka ometa slušanje, korisnik često nesvesno pojačava zvuk. Tada uho dobija dvostruko opterećenje: spoljašnju buku i preglasan zvuk iz slušalica.

Oštećenje sluha izazvano bukom najčešće prvo zahvata visoke frekvencije. Pacijent zato ne mora odmah primetiti da slabije čuje sve zvukove, već se češće žali da „čuje, ali ne razume jasno“, posebno kada više ljudi govori istovremeno ili kada postoji pozadinska buka.

Slušalice i zujanje u ušima

Zujanje u ušima posle glasnog slušanja muzike je znak da je slušni sistem bio preopterećen. Ako zujanje traje kratko i potpuno prođe, to ne znači da treba nastaviti sa istim navikama, jer ponavljano izlaganje glasnom zvuku povećava rizik od trajnog oštećenja sluha i hroničnog tinitusa.

Posebnu pažnju treba obratiti ako se zujanje javlja često, ako traje duže, ako je praćeno osećajem pritiska u uhu ili slabijim sluhom, ili ako je izraženije na jednom uhu. Tada nije dovoljno samo smanjiti ton, već je potrebno proveriti sluh i stanje uha.

Važno je naglasiti da slušalice nisu jedini uzrok zujanja. Tinitus može biti povezan sa nagluvošću, cerumenom, upalom, problemima srednjeg uva, stresom, poremećajima cirkulacije, lekovima i drugim faktorima. Ipak, glasno i dugo slušanje preko slušalica jeste jedan od rizika koji se može kontrolisati.

Da li su in-ear slušalice opasnije?

In-ear slušalice, odnosno slušalice koje ulaze u slušni kanal, imaju neke posebne rizike. One direktno zatvaraju ulaz u kanal, zadržavaju vlagu i toplotu, mogu iritirati kožu i potiskivati cerumen dublje. Kod osoba koje ih nose dugo, naročito tokom treninga ili u toplom okruženju, slušni kanal može postati vlažniji i osetljiviji.

To ne znači da ih niko ne sme koristiti, ali znači da treba voditi računa o trajanju korišćenja, higijeni nastavaka i jačini zvuka. Ako se posle korišćenja in-ear slušalica javlja svrab, bol, zapušenost, vlaženje ili neprijatan osećaj u uhu, to je znak da slušni kanal ne podnosi takav način korišćenja ili da već postoji problem koji treba pregledati.

Slušalice koje stoje preko uha, takozvane over-ear slušalice, manje direktno iritiraju slušni kanal, ali i dalje mogu biti problem ako se koriste preglasno ili predugo. Dakle, „veće“ slušalice nisu automatski bezbedne za sluh, ali mogu biti pogodnije za osobe koje imaju čest svrab, ekcem, cerumen ili upale spoljašnjeg uva.

Slušalice, znojenje i infekcije uha

Slušni kanal je uzak prostor obložen osetljivom kožom. Kada se u njega stalno stavlja slušalica, naročito tokom znojenja, treninga ili po toplom vremenu, stvara se vlažna i topla sredina. Takvi uslovi pogoduju iritaciji kože i razvoju infekcija.

Upala spoljašnjeg uva može početi svrabom i nelagodnošću, a zatim se javlja bol, osetljivost na dodir, osećaj zapušenosti, otok kanala i ponekad sekret. Ako se kanal zatvori zbog otoka ili naslaga, sluh može privremeno oslabiti.

Gljivične infekcije, odnosno otomikoze, često se javljaju kod osoba koje imaju vlažan slušni kanal, koje često koriste slušalice ili čepiće, koje agresivno čiste uši ili su prethodno koristile antibiotske kapi bez jasne indikacije. Kod otomikoze je svrab često posebno izražen, a pacijent može imati osećaj vlažnosti, zapušenosti, perutanja ili sekreta.

Slušalice i cerumen

Cerumen, odnosno ušna mast, ima zaštitnu ulogu. On podmazuje kožu slušnog kanala, pomaže u uklanjanju prašine i štiti uho. Problem nastaje kada se cerumen nakuplja i formira čep.

In-ear slušalice mogu doprineti tom problemu jer mehanički potiskuju cerumen dublje u kanal i smanjuju prirodno provetravanje. Kod nekih osoba cerumen zbog toga postaje zbijeniji i teže se spontano izbacuje. Pacijent tada može imati osećaj zapušenog uha, slabiji sluh, pritisak ili zujanje.

Posebno je tipično da se tegobe pojačaju posle tuširanja ili treninga. Voda i znoj mogu omekšati postojeći cerumen, koji zatim nabubri i dodatno zatvori kanal. Pacijent tada često misli da mu je „voda ušla u uho“, a zapravo je problem cerumenski čep.

Slušalice i svrab u uhu

Svrab u uhu posle korišćenja slušalica može nastati zbog više razloga. Nekada je u pitanju mehanička iritacija kože, nekada alergijska reakcija na materijal nastavka, a nekada pojačana vlažnost i zadržavanje cerumena. Ako osoba na svrab reaguje štapićima za uši, problem se često pogoršava.

Štapići mogu oštetiti kožu slušnog kanala i potisnuti cerumen dublje. Sitne povrede zatim stvaraju uslove za bakterijsku ili gljivičnu upalu. Tako nastaje poznati začarani krug: slušalice iritiraju uho, uho svrbi, pacijent ga čisti, koža se oštećuje, svrab postaje jači, a rizik od infekcije veći.

Kod osoba koje već imaju ekcem, seboroični dermatitis, suvu kožu ili hronične upale spoljašnjeg uva, slušalice mogu biti dodatni okidač. Takvi pacijenti često bolje podnose over-ear slušalice nego nastavke koji ulaze u kanal.

Kako bezbednije koristiti slušalice?

Najvažnije pravilo je da zvuk ne bude preglasan i da slušanje ne traje satima bez pauze. Ako osoba pored vas može da čuje muziku iz vaših slušalica, vrlo je verovatno da je zvuk prejak. Ako posle slušanja imate zujanje, pritisak u ušima ili osećaj zamora sluha, to je znak da treba smanjiti jačinu i skratiti trajanje slušanja.

Slušalice treba redovno čistiti, naročito silikonske nastavke koji ulaze u uho. Ne treba ih deliti sa drugim osobama. Posle treninga ih treba obrisati i osušiti, a uho ne treba zatvarati slušalicama dok je vlažno od tuširanja, znojenja ili kupanja.

Kod osoba koje često imaju svrab, cerumen ili upalu spoljašnjeg uva, bolje je smanjiti upotrebu in-ear slušalica i razmotriti slušalice koje ne ulaze duboko u kanal. Ako se tegobe ponavljaju, nije dovoljno samo menjati model slušalica — potrebno je pregledati uho.

Kada treba proveriti sluh?

Sluh treba proveriti ako se javlja zujanje posle slušanja muzike, ako imate osećaj da slabije čujete, ako teže razumete govor u buci, ako često pojačavate zvuk na telefonu ili televizoru, ili ako vam drugi kažu da slušate preglasno.

Provera sluha je posebno važna kod mladih osoba koje svakodnevno koriste slušalice više sati, jer se rani znaci oštećenja sluha mogu prevideti. Audiometrija može pokazati da li postoji početno oštećenje, naročito na visokim frekvencijama.

Kada treba otići kod ORL lekara?

ORL pregled je potreban ako se posle korišćenja slušalica javlja bol, svrab koji traje, zapušenost, curenje iz uha, neprijatan miris, perutanje, vlaženje, zujanje ili slabiji sluh. Pregled je potreban i ako imate osećaj da se uvo često zapušava cerumenom ili ako ste već pokušali čišćenje štapićima i tegobe su se pogoršale.

Posebno treba biti oprezan ako je problem jednostran, ako je sluh naglo oslabio ili ako postoji vrtoglavica. Tada se tegobe ne smeju automatski pripisati slušalicama ili cerumenu.

Zaključak

Slušalice same po sebi nisu neprijatelj uha, ali način na koji ih koristimo može napraviti problem. Preglasno i dugotrajno slušanje može doprineti oštećenju sluha i zujanju u ušima. Slušalice koje ulaze u kanal mogu zadržavati vlagu, iritirati kožu, doprineti svrabu, infekcijama i nakupljanju cerumena.

Najbolja zaštita je umerenost: tiši zvuk, kraće slušanje, redovne pauze, čiste slušalice i izbegavanje agresivnog čišćenja uha. Ako se javljaju bol, svrab, zapušenost, sekret, zujanje ili slabiji sluh, potrebno je uraditi ORL pregled i proveru sluha. Tako se na vreme razlikuje bezazlena iritacija od cerumenskog čepa, upale, otomikoze ili početnog oštećenja sluha.

Često postavljena pitanja

Da li slušalice mogu da oštete sluh?

Da, ako se koriste preglasno i dugo. Rizik zavisi od jačine zvuka i trajanja slušanja.

Da li su bežične slušalice opasne za uho?

Bežične slušalice nisu problem same po sebi. Problem nastaje ako se koriste preglasno, predugo, ako se ne čiste ili ako ulaze duboko u slušni kanal i izazivaju iritaciju.

Da li in-ear slušalice izazivaju više cerumena?

One ne moraju povećati stvaranje cerumena, ali mogu potiskivati cerumen dublje i otežati njegovo prirodno izbacivanje.

Zašto me svrbi uho posle slušalica?

Svrab može nastati zbog iritacije kože, vlage, znojenja, alergije na materijal, cerumena, ekcema ili početne infekcije spoljašnjeg uva.

Da li slušalice mogu izazvati gljivice u uhu?

Mogu doprineti uslovima za otomikozu ako zadržavaju vlagu, iritiraju kožu ili se koriste dugo i bez pravilne higijene.

Da li treba čistiti uši štapićima posle korišćenja slušalica?

Ne. Štapići mogu potisnuti cerumen dublje i oštetiti kožu slušnog kanala. Dovoljno je obrisati spoljašnji deo uha.

Koje slušalice su bolje za osobe koje imaju svrab u uhu?

Osobe sa čestim svrabom, ekcemom ili upalama često bolje podnose slušalice koje ne ulaze duboko u slušni kanal, na primer over-ear modele.

Da li slušalice mogu izazvati zujanje?

Preglasno slušanje može izazvati privremeno ili trajno zujanje u ušima. Ako se zujanje ponavlja ili traje, treba proveriti sluh.

Kada treba uraditi audiometriju?

Audiometriju treba uraditi ako slabije čujete, imate zujanje, teže razumete govor u buci ili redovno koristite slušalice na većoj jačini.

Kada je potreban ORL pregled?

Pregled je potreban ako imate bol, svrab koji traje, zapušenost, sekret, neprijatan miris, slabiji sluh, zujanje ili osećaj vlažnosti u uhu.