Očekivano vreme čitanja: 6 минута

Alergijski rinitis je jedan od najčešćih uzroka kijanja, curenja nosa, svraba i zapušenosti. Kod nekih pacijenata tegobe su sezonske, dok kod drugih traju gotovo cele godine. Zbog toga se često postavlja isto pitanje: koji lekovi za alergijski rinitis zaista pomažu?

Odgovor zavisi od simptoma, njihovog trajanja i težine. Nije ista terapija potrebna pacijentu koji povremeno kija u sezoni polena i onome ko mesecima ima zapušen nos, loš san i smetnje u svakodnevnom životu.

Dobra vest je da danas postoji više efikasnih opcija. Loša vest je da se lekovi često koriste pogrešno, prekratko ili bez jasnog plana. Upravo zato je važno razumeti šta radi koja terapija i kada ima smisla razmišljati o sledećem koraku.

Kako se bira terapija za alergijski rinitis?

Terapija se bira prema tome koji simptomi dominiraju. Kod nekih je glavni problem kijanje i svrab. Kod drugih je to uporna zapušenost nosa. Neki pacijenti imaju i suzenje očiju, osećaj pritiska u licu, poremećen san ili čak zapušenost ušiju.

Zato ne postoji jedan univerzalan lek koji odgovara svima. Najbolji rezultat daje terapija prilagođena konkretnom pacijentu, uz dobru procenu da li je u pitanju lakši, umereni ili teži oblik alergijskog rinitisa.

Antihistaminici – kada pomažu?

Antihistaminici su među najčešće korišćenim lekovima kod alergije. Oni mogu pomoći kod:

• kijanja
• svraba nosa
• curenja iz nosa
• svraba i suzenja očiju

Najčešće se koriste kod blažih i umerenih tegoba. Pacijenti ih često dobro podnose, a mogu biti korisni kada simptomi nisu dominantno vezani za zapušenost nosa.

Važno je ipak znati da antihistaminici obično nisu najbolji izbor kada je glavni problem jaka i stalna zapušenost. Tada često bolji efekat daju druge terapijske opcije.

Sprejevi za nos sa kortikosteroidom – najvažnija terapija kod jačih simptoma

Kod umerenih i težih oblika alergijskog rinitisa, posebno kada dominira zapušen nos, intranazalni kortikosteroidni sprejevi spadaju među najvažnije terapijske opcije.

Oni deluju na samu upalu sluznice nosa i zato mogu pomoći kod:

• zapušenosti nosa
• curenja sekreta
• kijanja
• svraba

Mnogi pacijenti očekuju trenutno olakšanje, pa prerano odustanu. To je česta greška. Ovi sprejevi često ne deluju kao dekongestivne kapi koje otvaraju nos odmah. Njihov pravi efekat dolazi uz pravilnu i redovnu upotrebu.

Zato je tehnika primene važna skoro koliko i sam lek. Ako se sprej koristi neredovno ili nepravilno, rezultat može biti slabiji nego što bi realno mogao da bude.

Dekongestivne kapi i sprejevi – brza pomoć, ali ne za dugo

Dekongestivi mogu brzo smanjiti osećaj zapušenosti nosa. Zbog toga ih mnogi pacijenti vole i često posežu za njima na svoju ruku.

Međutim, tu treba biti veoma oprezan.

Ovi preparati nisu rešenje za dugotrajno lečenje alergijskog rinitisa. Ako se koriste predugo, mogu dovesti do dodatnog otoka sluznice i začaranog kruga u kome nos postaje još zapušeniji bez kapi.

Zato dekongestivne kapi i sprejevi imaju mesto samo kratkotrajno i uz jasan plan. Ne treba da budu osnova terapije kod hroničnih ili ponavljanih alergijskih tegoba.

Ispiranje nosa – korisna podrška terapiji

Ispiranje nosa fiziološkim ili odgovarajućim slanim rastvorima ne spada u “glavne lekove”, ali može biti veoma korisno kao deo terapije.

Pomaže tako što:

• uklanja sekret i čestice alergena
• vlaži sluznicu
• može olakšati disanje
• poboljšava efekat lokalne terapije

Kod mnogih pacijenata ispiranje nosa je dobar dodatak osnovnom lečenju, posebno kada postoji osećaj punoće, sekret ili svakodnevna izloženost alergenima.

Kombinovana terapija – kada je potrebna?

Kod jednog dela pacijenata jedan lek nije dovoljan. Tada se uvodi kombinovana terapija. Na primer, pacijent može koristiti:

• antihistaminik zbog kijanja i svraba
• intranazalni sprej zbog upale i zapušenosti
• ispiranje nosa kao podršku

Cilj nije da pacijent koristi što više terapije, već da koristi onu kombinaciju koja najviše pomaže uz najmanje opterećenje.

Kada lekovi nisu dovoljni?

Ako se simptomi stalno vraćaju, ako terapija pomaže samo delimično ili ako pacijent godinama zavisi od lekova, treba razmišljati i o sledećem koraku.

Tada se postavlja pitanje da li je pacijent kandidat za imunoterapiju.

Za razliku od standardnih lekova, koji uglavnom kontrolišu simptome, imunoterapija kod odabranih pacijenata može delovati na samu alergijsku preosetljivost. Zbog toga je važna kod ljudi koji imaju izraženije, uporne ili ponavljane tegobe.

Da li treba koristiti terapiju na svoju ruku?

Mnogi pacijenti pokušavaju sami da kombinuju lekove. To nekada kratkoročno donese olakšanje, ali često vodi pogrešnoj upotrebi terapije.

Najčešće greške su:

• preduga upotreba dekongestivnih kapi
• prerano odustajanje od spreja za nos
• neredovna upotreba terapije
• menjanje više lekova bez plana
• lečenje bez potvrđene dijagnoze

Problem je u tome što simptomi slični alergiji ne moraju uvek biti posledica alergijskog rinitisa. Slične tegobe mogu imati i druga stanja nosa i sinusa. Zato je pregled važan kada simptomi traju, ponavljaju se ili ne reaguju očekivano na terapiju.

Kada treba doći na pregled?

Pregled ima smisla ako imate:

• upornu zapušenost nosa
• često kijanje i curenje sekreta
• tegobe koje se vraćaju svake sezone
• slab efekat dosadašnje terapije
• potrebu za čestim korišćenjem kapi za nos
• pridružene smetnje kao što su loš san, umor ili zapušene uši

Pravilna dijagnoza je važna da bi terapija bila zaista efikasna. Nekada je dovoljno korigovati postojeće lečenje. Nekada je potrebno promeniti pristup. A kod dela pacijenata treba razmatrati i imunoterapiju.

Zaključak

Kada govorimo o tome koji lekovi za alergijski rinitis zaista pomažu, odgovor nije isti za svakog pacijenta. Antihistaminici mogu biti dobri za kijanje, svrab i curenje nosa. Kortikosteroidni sprejevi za nos imaju važno mesto kod jačih i upornijih simptoma. Dekongestivne kapi mogu pomoći kratkotrajno, ali nisu rešenje za dugotrajnu upotrebu. Ispiranje nosa je korisna podrška osnovnoj terapiji.

Najvažnije je da terapija bude pravilno izabrana i pravilno korišćena. Ako se simptomi stalno vraćaju ili ne prolaze uprkos lečenju, sledeći korak treba da bude pregled, a ne nasumično menjanje lekova.

Često postavljana pitanja

Koji lek je najbolji za alergijski rinitis?

Ne postoji jedan najbolji lek za sve. Izbor zavisi od toga da li dominiraju kijanje, curenje nosa, svrab ili zapušenost.

Da li sprejevi za nos pomažu kod alergije?

Da, posebno kod pacijenata kod kojih je glavni problem upala sluznice i zapušenost nosa.

Da li smeju dugo da se koriste kapi za nos?

Dekongestivne kapi ne treba koristiti dugo bez kontrole, jer mogu pogoršati zapušenost.

Da li je ispiranje nosa dovoljno kao terapija?

Kod blagih tegoba može pomoći, ali kod mnogih pacijenata služi kao dopuna osnovnoj terapiji.

Kada treba razmišljati o imunoterapiji?

Kada su simptomi uporni, izraženi, često se vraćaju ili se ne kontrolišu dovoljno dobro standardnim lečenjem.