Očekivano vreme čitanja: 10 минута

Rane u ustima su česte i u najvećem broju slučajeva nisu znak ozbiljne bolesti. Mogu nastati zbog afti, slučajnog ugriza, oštre ivice zuba, loše prilagođene proteze, iritacije hranom, virusne infekcije, pada imuniteta ili lokalne upale. Većina manjih ranica zarasta spontano za nekoliko dana do dve nedelje.

Međutim, rana u ustima koja ne zarasta ne treba se dugo ignorisati. Ako ranica traje duže od dve do tri nedelje, ako se povećava, krvari, boli, ima tvrde ivice, nalazi se na jeziku, dnu usne duplje, usni, obrazu ili desnima, ili je udružena sa čvorom na vratu, otežanim gutanjem ili bolom koji se širi u uho, potreban je pregled zbog sumnje na malignu bolest.

ORL lekaru ili stomatologu treba se javiti ako ulceracija u ustima traje duže od tri nedelje, ako postoji čvor u ustima, na usni, vratu ili grlu, crvena ili bela promena u ustima, bol koji ne prolazi, otežano gutanje ili govor, ili promuklost koja ne prolazi.

Zašto nastaju rane u ustima?

Sluznica usne duplje je osetljiva i stalno je izložena mehaničkoj, hemijskoj i mikrobiološkoj iritaciji. Zbog toga se ranice mogu javiti posle ugriza obraza ili jezika, povrede četkicom, oštre hrane, kiselih namirnica, vrućeg napitka, nove proteze ili oštre ivice zuba.

Česte su i afte. One su obično male, bolne, okrugle ili ovalne ranice sa beličastim ili žućkastim dnom i crvenim rubom. Najčešće prolaze same, ali mogu biti veoma neprijatne. Mogu se ponavljati kod stresa, iscrpljenosti, pada imuniteta, nekih nutritivnih deficita, hormonskih promena ili sistemskih bolesti.

Rana u ustima može nastati i zbog virusnih infekcija, gljivičnih infekcija, autoimunih bolesti, lihen planusa, reakcije na lekove ili hronične iritacije. Zato nije svaka ranica afta i nije svaka promena za isti tretman.

Kada je ranica najverovatnije bezazlena?

Bezazlena ranica najčešće ima jasan povod: pacijent se ugrizao, povredio sluznicu hranom, ima novu protezu, oštru ivicu zuba ili se ranica javlja kao tipična afta koja liči na prethodne epizode. Takve promene su obično bolne, ali se postepeno smanjuju i zarastaju.

Ako se rana smanjuje iz dana u dan i nestane u roku od jedne do dve nedelje, najčešće nema razloga za zabrinutost.

Ipak, ako pacijent nije siguran zbog čega je ranica nastala, ako se ponavlja na istom mestu ili ako se ne smanjuje, bolje je uraditi pregled nego dugotrajno mazati različite preparate bez dijagnoze.

Rana koja traje duže od dve do tri nedelje

Rana koja traje duže od dve do tri nedelje zaslužuje pregled. To ne znači da je uzrok karcinom, ali znači da se mora videti zbog čega zarastanje izostaje. Ranica na usni ili u ustima koja ne zarasta, bela ili crvena promena u ustima, labavi zubi, izraslina, bol u ustima, bol u uhu i teškoće ili bol pri gutanju, otvaranju usta ili žvakanju zahtevaju procenu ako traju duže od dve nedelje.

Dugotrajna ranica može biti posledica stalne iritacije, na primer oštre ivice zuba ili proteze, ali može biti i znak hronične upale, prekancerozne promene ili oralnog karcinoma. Zbog toga je važno da se promena pregleda, a ne samo da se „prati“ mesecima.

Posebno je važno ne čekati ako je promena bezbolna. Pacijenti često misle da ozbiljnije promene moraju boleti, ali to nije uvek tačno.

Bele i crvene promene u ustima

Pored otvorene rane, pažnju zaslužuju i bele ili crvene promene koje ne prolaze. Bela promena može biti posledica iritacije, kandidijaze, lihen planusa ili leukoplakije. Crvena promena može biti upalna, traumatska, ali i ozbiljnija, naročito ako je baršunasta, jasno ograničena ili se ne povlači.

Mogući simptomi oralnog i orofaringealnog karcinoma uključuju ranicu na usni ili u ustima koja ne zarasta, bol u ustima koji ne prolazi, čvor ili zadebljanje, belu ili crvenu promenu na desnima, jeziku, krajnicima ili sluznici usta, osećaj da nešto stoji u grlu, teškoće pri žvakanju ili gutanju, otežano pomeranje vilice ili jezika i utrnulost jezika, usne ili drugog dela usne duplje.

Ove promene ne treba samostalno spaljivati, mazati jakim preparatima ili tretirati antibioticima bez pregleda.

Rana na jeziku, dnu usne duplje ili usni

Položaj rane je važan. Posebnu pažnju treba obratiti na ranice na bočnoj strani jezika, ispod jezika, na dnu usne duplje, na usni, desnima ili unutrašnjoj strani obraza. To su mesta gde se mogu javiti i bezazlene povrede, ali i promene koje zahtevaju ozbiljniju procenu.

Rak jezika u usnoj duplji često se može prvo ispoljiti kao ranica na jeziku koja ne zarasta, a mogu se javiti i bol, krvarenje ili zadebljanje na jeziku.

Ako ranica nastaje zato što se stalno dodiruje oštra ivica zuba, taj uzrok treba ukloniti. Međutim, ako rana ne zarasta ni posle uklanjanja iritacije, potreban je kontrolni pregled i razmatranje dodatne dijagnostike.

Pušenje, alkohol i drugi faktori rizika

Kod osoba koje puše ili redovno konzumiraju alkohol, rana u ustima koja ne zarasta zahteva poseban oprez. Duvan i alkohol su važni faktori rizika za karcinome usne duplje i ždrela. Rizik se multiplicira kada su oba faktora prisutna.

Ipak, važno je reći da i osobe koje ne puše mogu imati ozbiljne promene u ustima. Zato se procena ne sme zasnivati samo na tome da li pacijent ima poznate faktore rizika. Trajanje promene, izgled, lokalizacija i prateći simptomi su jednako važni.

Dodatni faktori koji mogu biti značajni su loša oralna higijena, hronična trauma protezom ili zubom, prethodne prekancerozne promene, imunosupresija i neke virusne infekcije.

Kada je potreban ORL pregled, a kada stomatolog?

Stomatolog je često prvi lekar koji vidi promene u usnoj duplji. ORL pregled je posebno važan ako rana traje, ako se nalazi na jeziku, dnu usne duplje, usni, krajniku ili ždrelu, ako postoji čvor na vratu, bol pri gutanju, bol u uhu, promuklost, otežano gutanje ili sumnja da promena nije samo stomatološka.

U praksi je najbolji pristup saradnja. Nekada je potreban stomatološki pregled, nekada ORL pregled, a nekada oba. Važno je da pacijent ne ostane mesecima između „nije ništa“ i samostalnog lečenja.

Šta obuhvata pregled?

Pregled počinje razgovorom: koliko rana traje, da li boli, da li krvari, da li se povećava, da li je pacijent imao slične promene ranije, da li nosi protezu, puši, konzumira alkohol, ima gubitak telesne mase, čvor na vratu, promuklost ili probleme sa gutanjem.

Zatim se pregleda usna duplja: usne, jezik, dno usne duplje, obrazi, desni, nepce, krajnici, ždrelo i vrat. ORL lekar po potrebi pregled proširuje na grkljan i nosno ždrelo, naročito ako postoje promuklost, bol koji se širi ka uhu, otežano gutanje ili čvor na vratu.

Ako promena izgleda sumnjivo ili ne zarasta, može biti potrebna biopsija. Biopsija znači uzimanje malog uzorka tkiva za patohistološku analizu. To je najpouzdaniji način da se utvrdi priroda promene.

Kada pregled ne treba odlagati?

Pregled ne treba odlagati ako rana u ustima traje duže od tri nedelje, ako se povećava, krvari, ima tvrde ili izdignute ivice, ako je bezbolna ali uporna, ako se nalazi na jeziku, ispod jezika ili na usni, ili ako se ponavlja na istom mestu.

Brži pregled je potreban ako postoje čvor na vratu, otežano gutanje, bol pri gutanju, bol u uhu, promuklost, utrnulost jezika ili usne, otežano pomeranje jezika ili vilice, labav zub bez jasnog stomatološkog razloga, krv u pljuvački ili neobjašnjiv gubitak telesne mase.

Ovi simptomi ne znače automatski malignu bolest, ali znače da pregled treba uraditi bez dugog čekanja.

Šta pacijent ne treba da radi?

Ne treba mesecima mazati ranicu različitim gelovima, rastvorima, antibioticima ili „prirodnim“ preparatima bez pregleda. Ne treba spaljivati promenu agresivnim sredstvima, alkoholom, hidrogenom ili jakim antisepticima. Takvi postupci mogu dodatno oštetiti sluznicu i prikriti pravi izgled promene.

Ne treba pretpostaviti da je svaka rana afta, naročito ako se javlja na istom mestu ili ne zarasta. Takođe ne treba ignorisati bezbolne promene, jer odsustvo bola ne garantuje da je promena bezazlena.

Najbolje je fotografisati promenu, zapamtiti kada je nastala i javiti se na pregled ako ne pokazuje jasno zarastanje.

Zaključak

Rane u ustima su česte i najčešće bezazlene. Afte, ugriz, proteza, oštra ivica zuba ili virusna infekcija mogu izazvati bolnu ranicu koja prolazi za nekoliko dana do dve nedelje. Problem nastaje kada rana ne zarasta, kada traje duže od dve do tri nedelje, povećava se, krvari, ima tvrde ivice ili je udružena sa drugim simptomima.

Rana u ustima koja ne zarasta ne znači automatski karcinom, ali je simptom koji zaslužuje pregled. ORL lekar i stomatolog mogu proceniti da li je uzrok lokalna trauma, upala, afta, gljivična infekcija, prekancerozna promena ili nešto što zahteva biopsiju.

Najvažnija poruka je jednostavna: ranicu u ustima koja ne prolazi ne treba dugo lečiti napamet. Ako traje, menja se ili je udružena sa čvorom na vratu, otežanim gutanjem, bolom u uhu, promuklošću ili gubitkom težine, potreban je pregled.

Često postavljena pitanja

Koliko dugo sme da traje rana u ustima?

Manje ranice i afte najčešće prolaze za jednu do dve nedelje. Ako rana traje duže od dve do tri nedelje, potreban je pregled.

Da li rana u ustima koja ne zarasta znači rak?

Ne mora da znači. Mnogo češći uzroci su afte, povrede, proteze, oštri zubi, infekcije ili upale. Ipak, rana koja ne zarasta mora se pregledati da bi se isključile ozbiljnije promene.

Kada treba hitnije otići lekaru?

Ako rana krvari, raste, ima tvrde ivice, nalazi se na jeziku ili ispod jezika, traje duže od dve do tri nedelje ili je udružena sa čvorom na vratu, otežanim gutanjem, bolom u uhu ili gubitkom težine.

Da li stomatolog može pregledati ranu u ustima?

Da. Stomatolog često prvi procenjuje promene u usnoj duplji, naročito ako su povezane sa zubima, desnima ili protezom. ORL pregled je važan ako promena traje, širi se ka ždrelu ili postoje simptomi iz grla i vrata.

Šta su bele i crvene promene u ustima?

Mogu biti posledica iritacije, gljivica, lihen planusa, leukoplakije, eritroplakije ili drugih promena. Ako ne prolaze, treba ih pregledati.

Da li bolna ranica znači da je ozbiljna?

Ne nužno. Afte su često veoma bolne, a bezazlene. Međutim, uporna ranica, bolna ili bezbolna, zahteva pregled ako ne zarasta.

Da li mogu sam da mažem ranicu?

Kratkotrajno se mogu koristiti blagi preparati za ublažavanje tegoba, ali ako ranica traje duže od dve do tri nedelje, ne treba nastavljati samostalno lečenje bez pregleda.

Da li proteza može napraviti ranu?

Može. Loše prilagođena proteza ili oštra ivica zuba mogu stalno povređivati sluznicu. Ako rana ne zarasta ni nakon korekcije iritacije, potreban je kontrolni pregled.

Da li pušenje povećava rizik?

Da. Pušenje, posebno uz alkohol, povećava rizik za ozbiljnije promene usne duplje i ždrela. Kod pušača se uporne rane moraju proveriti.

Šta je biopsija?

Biopsija je uzimanje malog uzorka tkiva radi analize. Radi se kada promena ne zarasta ili ima izgled koji zahteva preciznu dijagnozu.