Očekivano vreme čitanja: 7 минута

Mnogi ljudi ne primete odmah da im sluh slabi. Promena obično dolazi postepeno: najpre imate osećaj da ljudi ne govore dovoljno jasno, zatim počinjete da pojačavate televizor više nego ranije, a onda primećujete da posebno teško pratite razgovor u buci, u restoranu, na porodičnim okupljanjima ili kada više osoba govori istovremeno. Upravo su takve situacije među najtipičnijim znacima da je vreme za pregled sluha i procenu da li bi slušni aparat mogao da pomogne.

Prvi znaci da vam sluh slabi

Prvi znak obično nije to da ne čujete ništa, već da ne razumete dovoljno dobro govor. To naročito dolazi do izražaja kada sagovornik govori tiše, brže, iz druge prostorije ili kada ne vidite njegovo lice. Mnogi pacijenti kažu: „Čujem da neko priča, ali ne razumem šta govori.“ Upravo ta razlika između čujnosti i razumevanja veoma je važna u audiologiji i često ukazuje na potrebu za detaljnom dijagnostikom i odgovarajućim slušnim pomagalom.

Kada razgovor postane naporan

Mnogi pacijenti primete da su razgovori za njih postali zamorni. Posle dužeg razgovora osećaju umor, napetost ili frustraciju, jer stalno moraju da pogađaju šta je rečeno. To nije neobično. Kada sluh oslabi, osoba ulaže mnogo više napora da prati govor, naročito u zahtevnim svakodnevnim situacijama.

Kada ukućani prvi primete problem

Često se dešava da okolina pre same osobe primeti da sluh više nije kao ranije. Ako vam ukućani, prijatelji ili kolege više puta skreću pažnju da ih ne čujete dobro, to ne treba ignorisati. Ljudi sa početnim ili umerenim oštećenjem sluha često se naviknu na problem i potcene ga, dok okolina promenu primeti ranije.

Pojačavanje televizora je važan znak

Vrlo tipičan simptom je i pojačavanje televizora ili radija više nego što drugima prija. Ako ukućani stalno govore da je televizor preglasan, a vama se čini da je zvuk tek tada dovoljno jasan, to je jasan razlog za proveru sluha. Ovaj znak posebno često prati starenjem uslovljeno slabljenje sluha ili nagluvost izazvanu dugogodišnjom izloženošću buci.

Slušni aparat nije znak slabosti

Važno je da se odmah kaže nešto što pacijenti često ne znaju: slušni aparat nije znak slabosti niti poslednja faza problema sa sluhom. Naprotiv, on je pomagalo koje može da poboljša komunikaciju, olakša svakodnevni život i smanji napor koji ulažete da biste razumeli govor.

Slušni aparat ne vraća sluh na potpuno normalan nivo, ali može da učini zvuke jasnijim i pomogne da lakše učestvujete u razgovoru.

Kada pregled treba uraditi što pre

Nije svaki problem sa sluhom odmah za slušni aparat. Ponekad je uzrok prolazan ili izlečiv, na primer cerumen, infekcija, alergija ili druga promena u spoljašnjem ili srednjem uhu. Zbog toga je važno da se pre bilo kakve odluke uradi ORL pregled i audiološka procena.

Posebno je važno da ne čekate ako se javio nagli pad sluha, ako vam se sluh primetno pogoršao u poslednjih nekoliko dana ili ako je gubitak sluha praćen bolom, sekretom iz uha, izraženim zujanjem ili vrtoglavicom. Kod takvih simptoma potreban je brz pregled, jer iza njih može stajati stanje koje zahteva hitno lečenje.

Da li svaki slabiji sluh znači da vam treba aparat?

Ne nužno. Odluka o slušnom aparatu ne donosi se samo na osnovu jednog utiska, već na osnovu pregleda i testiranja. Nekome će aparat biti od velike koristi i kod blažeg oštećenja, naročito ako ima izražen problem sa razumevanjem govora, dok će kod drugih najpre biti potrebno rešiti osnovni uzrok ili uraditi dodatnu dijagnostiku.

Upravo zato je najvažnije da se aparat ne kupuje naslepo, bez prethodne stručne procene. Dobar izbor slušnog aparata ne zavisi samo od toga koliko je sluh oslabljen, već i od tipa oštećenja, stanja spoljašnjeg i srednjeg uha, razumevanja govora, životnih navika pacijenta, rada u buci, manualne spretnosti i očekivanja koja pacijent ima.

Šta možete da očekujete na pregledu

Kada postoji sumnja na slabiji sluh, prvi korak je ORL pregled, a zatim audiološko testiranje. Na osnovu rezultata procenjuje se da li postoji oštećenje sluha, kog je tipa i stepena, i da li bi slušni aparat mogao da poboljša razumevanje govora i kvalitet života.

Za pacijenta je važno da zna da cilj nije samo da čuje glasnije, već da bolje razume govor i da se lakše snalazi u svakodnevnim situacijama. Zato je dobro stručno savetovanje jednako važno kao i sam uređaj.

Zašto ne treba predugo odlagati

Ljudi često odlažu pregled jer misle da još nije strašno ili da će se nekako navići. Problem je u tome što dugotrajno ignorisanje oštećenja sluha može da dovede do društvenog povlačenja, napora u komunikaciji i slabijeg učešća u svakodnevnim aktivnostima.

Što se ranije uradi pregled i procena, veća je šansa da se pronađe pravo rešenje, bilo da je u pitanju lečenje, praćenje, savetovanje ili slušni aparat.

Zaključak

Ako često tražite da vam ljudi ponove rečenicu, ako pojačavate televizor više nego ranije, ako vas razgovori u buci zamore ili imate osećaj da čujete, ali ne razumete, vreme je za pregled sluha. To ne znači automatski da vam je potreban slušni aparat, ali znači da problem ne treba zanemariti.

Pravilna dijagnostika je prvi i najvažniji korak. Nakon toga se procenjuje da li je slušni aparat dobar izbor za vas i koje rešenje bi najviše odgovaralo vašim svakodnevnim potrebama.

Često postavljena pitanja

Da li je normalno da mi u početku slušni aparat smeta?
Da. U periodu privikavanja mnogim pacijentima pojedini zvuci deluju neobično, previše oštro ili glasno. To ne znači da aparat nije dobar, već da je mozgu potrebno vreme da se ponovo navikne na zvuke koje dugo nije jasno registrovao.

Koliko traje privikavanje na slušni aparat?
To je individualno. Nekome je dovoljno nekoliko dana, a nekome nekoliko nedelja. Najvažnije je da se aparat nosi redovno i da se po potrebi uradi dodatno podešavanje.

Da li starije osobe mogu uspešno da koriste slušni aparat?
Da, i često imaju veliku korist od njega. Važno je da izbor bude prilagođen stepenu nagluvosti, načinu života, spretnosti pri rukovanju i potrebi za jednostavnijim komandama.

Da li postoje slušni aparati koji se skoro ne vide?
Da. Postoje veoma diskretni modeli koji se postavljaju iza uha ili u ušni kanal. Međutim, estetski faktor nije jedini kriterijum. Najvažnije je da aparat odgovara tipu i stepenu oštećenja sluha i da ga pacijent može lako koristiti.

Da li slušni aparat može da pomogne i kod zujanja u ušima?
Kod nekih pacijenata može. Ako su tinitus i oštećenje sluha povezani, slušni aparat olakšava tegobe tako što poboljšava slušnu stimulaciju i smanjuje upadljivost zujanja.

Da li se slušni aparat nosi stalno ili samo povremeno?
U većini slučajeva najveća korist se postiže redovnim nošenjem tokom dana. Povremeno nošenje obično usporava adaptaciju i otežava mozgu da se navikne na novi način slušanja.

Da li mogu da koristim slušni aparat samo na jednom uhu?
U nekim slučajevima da, ali odluka zavisi od toga da li je oštećenje sluha prisutno na jednom ili na oba uha, kao i kolika je razlika između njih. Zbog toga je potrebna individualna procena.

Da li slušni aparati danas mogu da se povežu sa telefonom?
Mnogi savremeni modeli imaju tu mogućnost. U zavisnosti od modela, mogu se povezati sa mobilnim telefonom, a ponekad i sa televizorom ili drugim uređajima, što nekim pacijentima značajno olakšava svakodnevnu upotrebu.